МУЗЕЈСКА САРАДЊА НА МОНОГРАФИЈИ О НАСТАСИЈЕВИЋИМА
Рецензент монографије “Пут у музику”, једног у низу репрезентативних издања Музеја Рудничко-таковског краја, која је представљена недавно у Горњем Милановцу, била је историчар уметности Делфина Рајић, директорка Народног музеја из Чачка.
О значају музике за људску цивилизацију Рајићка је говорила позивајући се на неке одреднице музике током векова. Још је Вићенцо Ђоберти у 19. веку рекао да су архитектура и музика према својој природи упућене ка узвишењима, јер изражавају идеју простора и времена без граница. Древни кинески философи су сматрали да музика одсликава основни поредак космоса, а Платон је писао да музика даје душу свемиру, крила уму, подстрек машти, и живот свему што постоји.
Књига аутенитично приказује несвакидашњи животни пут гласовите уметничке породице Настасијевић, у којој су стасала четири брата и три сестре. Сви су рођени у Горњем Милановцу, касније постају житељи Београда, а њихов дом између два светска рата постаје једно од главних стецишта престоничке културне елите. Ова богато документована књига настала је на основу рукописне грађе композитора и архитекте Светомира Настасијевића (1902-1979), даровитог изданка ове породице, и кроз његов животопис дочарава његов трновит пут у свет музике, али и читаву једну епоху, којој је ова стара српска породица утиснула свој особен и препознатљив печат. Ово ексклузивно издање, објављено је поводом 115. годишњице рођења Светомира Настасијевића и још једном потврђује да Музеј Рудничко-таковског краја с правом заузима једно од водећих места у српском издаваштву, дајући немерљив допринос националној култури. Приређивачи монографије су искрени посвећеници и темељни истраживачи, Музеја рудничко-таковског краја, виши кустос историчар уметности Тања Гачић и кустос историчар уметности Ана Јелић, у сарадњи са др Иваном Весић и др Весном Пеко из Музиколошког института САНУ.
У тајном свету звука Светомир је налазио свепрожимајућу хармонију и смисао живљења. Својим неуобичајеним визијама, овај тонски сликар подарио је српској култури оригинална музичка дела која извиру из народног живота, старих легенди и архаичности старог црквеног појања. Његов обиман, али недовољно познат музички опус, у сталном дослуху са
књижевно и музички надареном браћом – Живорадом, Момчилом и Славомиром, овековечен је у операма, балетима, кантатама, симфонијској, камерној и хорској музици… – истакла је Делфина Рајић.
У својој књизи „Музика као општи феномен у уметностима, (1972), Светомир
Настасијевић даје малу студију о вези музике са осталим уметностима, дајући примарно место емоцијама „које моћно суделују у процесу остваривања разноврсних уметничких дела, али више припадају топлим, немирним и узбуђујућим уметностима, као што су поезија и музика, а мање архитектури и вајарству, у којима оне суделују у сублимној форми.“
Задржавши оригинални наслов Настасијевићевог рукописа „Пут у музику“, приређивачи кроз краћи осврт на прилике у српској музици између два светска рата и сагледавање стваралаштва Светомира Настасијевића у контексту тадашње југословенске музике додатно расветљавају живот ове необичне уметничке породице.
Ова откривалачка монографија је својеврстан омаж и драгоцени кључ за ново ишчитавање креативних домета чланова породице Настасијевић, али и иницијатор за настанак будућих сродних радова, истакла је Делфина Рајић.
Зорица Лешовић Станојевић
