ИЗЛОЖБА “СВЕТОМИР НАСТАСИЈЕВИЋ: ЗАБОРАВЉЕНИ НЕИМАР БАЛКАНСКЕ МУЗИКЕ (1902-1979)“ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Још су древни кинески филозофи сматрали да музика одсликава основни поредак космоса, а Платон је писао да музика даје душу свемиру, крила уму, подстрек машти и живот свему што постоји…
Како архитектура и музика „изражавају идеју простора и времена без граница“, чачанска публика могла се уверити у четвртак, 22. фебруара, у Народном музеју у Чачку, на изложби „Светомир Настасијевић: заборављени неимар балканске музике (1902-1979)“ и приликом представљања књиге „Пут у музику“, посвећене музичком раду Светомира Настасијевића, аутора поставке и приређивача књиге Тање Гачић. Реч је о репрезентативном издању Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца, насталом 2017. године поводом 115. годишњице рођења Светомира Настасијевића, композитора и аргитекте, које на аутентичан и несвакидашњи начин приказује животни пут чувене уметничке породице Настасијевић. Четири брата и две сестре, рођени и стасали у Горњем Милановцу, постали су житељи Београда, а њихов дом је у периоду између два светска рата, био једно од главних средишта престоничке културне елите…
Тања Гачић, виши кустос Музеја рудничко-таковског краја, говорила је о приликама у српској музици између два светска рата и породици Настасијевић, која је до 1920. године, када се сели у Београд, живела у Улици Танаска Рајића број 7, у Горњем Милановцу, у кући, у којој су рођена сва деца Милице и Николе Настасијевића. Никола је био грађевинар, љубитељ књижевности и уметности, свирао је флауту, а Милица је била васпитачица београдског девојачког института. У хармоничном браку провели су скоро шездесет година. Сва њихова деца су добила високо школско образовање и била музички надарена и образована: Наталија је по вокацији била филозоф, лепо је певала, била је омиљена међу београдским писцима, умрла је млада; Живорад је био сликар, сценограф и илустратор; Момчило је био књижевник, професор Гимназије, писац лирских песама, драма и приповедака специфичним традиционалним језиком; Даринка је била историчар; Славка, професор математике и физике у Четвртој мушкој гимназији и до смрти 1982. је бринула о породичној заоставштини; Светомир је био композитор и архитекта, преокупација му је била национални израз, а Славомир је био књижевник и професор вршачке Гимназије. Породична заоставштина Настасијевића смештена је у Завичајни музеј, данас Музеј Рудничко-таковског краја, који се захваљујући овом наслеђу може поносити једним од највреднијих уметничких легата, истакла је Тања Гачић.
Иако Светомир Настасијевић није прошао кораке формалног музичког образовања, његова достигнућа се могу сматрати изузетно значајним. Изводили су их познати музичари и ансамбли. На првом ауторском концерту у Београду, у простору „Цвијете Зузорић“ 1929, наступили су врхунски уметници. Емитовање његових дела Радио Београд је уврстио у свој програм 1939. Издвајао се ширином опуса и стваралачком поетиком…
Изложбу „Светомир Настасијевић: заборављени неимар балканске музике“ у Народном музеју у Чачку чине оригиналне слике, документа, нотни записи, инструменти и експонати породичног намештаја, а биће отворена до 18. марта и свакако је треба посетити.
(Цео текст у најновијем броју „Чачанског гласа“)