У ОВЧАР БАЊИ РАДИОНИЦЕ ЗА ДЕЦУ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ И ЊИХОВЕ РОДИТЕЉЕ
Већ другу годину стручњаци чачанског Центра за лични раст и развој „Огледало“ организују терапијско-едукативне радионице за децу и младе са сметњама у развоју и њихове родитеље са територија Града Чачка и Општине Лучани. Руковођени прошлогодишњим искуством када су радионице биле одвојене, у “Огледалу” су одлучили да овог лета окупљања буду заједничка за децу и родитеље. И то у новом амбијенту, Овчарско-кабларској клисури, тачније у Планинарском дому “Каблар”.
Прошле недеље и репортер “Чачанског гласа” био је део ове јединствене приче. Тешко је речима описати радост деце у свакој активности – од разговора, дружења, шетње стазом према Каблару до видиковца “Селац”, креативног сликања и цртања на тему емоција… Са друге стране, задовољство се видело и на лицима њихових родитеља (заправо су све биле мајке), који су, бар на кратко, на неки начин, уживали у ретком слободном времену…
А свака прича ових људи је посебна животна драма, коју “обичан спољни свет” тек може да наслути, али најчешће се, нажалост, ни то не догађа. Зато су можда са толико захвалности и прихватили руку подршке свих оних који су осмислили и реализију радионице. Ана, Наташа, Драгана, Милица, као и Саша Бараћ, председник ПД “Каблар” и Катарина Милићевић Бараћ из Удружења „Здрав дух“, у сваком тренутку су расположени да им одговоре на бројна питања, да их загрле или једноставно осмехом одговоре на осмех.
Управо због тога што имају децу са сметњама у развоју, проблеми ових родитеља су слични, због чега групне радионице имају боље резултате од индивидуалног рада. Једноставно, за већину људи, незамисливи су проблеми са којима се они свакодневно сусрећу.
– Највеће разумевање и подршку имају управо једни од других. У оваквим приликама веома је важна размена информација, које су за њих од великог значаја. Јер, и њихове животне приче су сличне: од тренутка рођења детета, дијагнозе, начина прихватања, као и превазилажења осећања кривице, личних проблема, у односу на околину, породицу, пријатеље, друштво у целини… Са друге стране, у сусрету са институцијама чини се да не добијају довољно подршке или је добијају, али не на адекватан начин… Сви смо свуда претрпани пословима и онда заборавимо да преко пута нас није “обичан” родитељ, који тражи нешто за своје дете… Они се увек изнова сусрећу са ситуацијом да треба да прихвате да су нешто изгубили… Јер, све је везано са низом проблема, за које не постоји универзално и једноставно решење – школовање, одрастање, пубертет, пунолетство, осамостаљивање, цела будућност детета… А посебно болна и никад решива тема је шта ће са дететом бити после њихове смрти… О свему томе причамо на радионицама са родитељима, кроз разне теме – неке су од активности, које је навела Драгана Тимотијевић, психолог-психотерапеут и руководилац пројекта…
Ана долази на сваку радионицу, јер јој се све свиђа у Овчар Бањи, посебно цртање. Милош каже да су му најдраже шетње, Љубо из Ђераћа такође воли да црта, да шета, али највише му значи дружење. Његова мајка каже да сваку радионицу са нестрпљењем чека, да се недељом пробуди први у кући. На питање колико су значајне ове радинице, она каже да је “пружена рука” овог тима, нажалост, данас права реткост.
– Лепо нам је овде, опуштајуће. Ми се сви, који смо овде, углавном познајемо. Зато дружења значе и нама родитељима, да мало другачије проведемо дан, а посебно деци, јер имају мотив, неко очекивање за сваку наредну недељу – каже она.
Ова дружења, реч којом би се заиста најбоље могло описати све то што се на радост деце и задовољство одраслих догађа у пријатном амбијенту Планинарског дома, почело је од 29. јула и траје до 15. септембра. Предвиђено је осам радионица у трајању од по три сата сваке недеље, али како време брзо прође, увек се остане дуже. Јер, како је то један од учесника рекао, за лепоту и доброту коју добијају време нема значење.
Терапијско-едукативне и креативне радионице реализују психолози-психотерапеути “Огледала” – Ана Милетић Милосављевић, Наташа Ракић и Драгана Тимотијевић, тим са великим искуством у раду, управо са овом популацијом. Са њима је и Милица Гавриловић, социјални радник из лучанског Центра за социјални рад, који је партнер у овом пројекту. Велику помоћ и подршку дају им активнисти Планинарског друштва “Каблар” и Удружења “Здрав дух”. Средства за организовање радионица обезбедили су Предузеће “Јелен До” д.о.о. и “Carmeuse Foundation”, који су мислили и о томе како ће заинтересовани стићи до Овчар Бање, тако да је и превоз из Гуче и Чачка организован и бесплатан.
В. Тртовић
ИНИЦИЈАТИВА ЗА “ЗРАЧАК”
Било би добро да је оваквих радионица и окупљања много више. Јер, многа од ове деце завршила су Школу “1. новембар” у Чачку и сада углавном време проводе код куће. Родитељи са територије Општине Лучани, са којима смо причали, желе да и њихова деца долазе у Установу “Зрачак”, али им то онемогућавају административне препреке. Они ће ускоро покренути и званично иницијативу и надају се да ће се изнаћи добро решење, односно да ће локалне самоуправе Лучани и Чачак постићи договор о овом питању, а на велико задовољство и добробит све ове деце.
Цео текст можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“
