Поспаност, недостатак концентрације, малаксалост, осећај безвољности и брзо умарање су само неки од симптома на које се са доласком пролећа жали велики број људи, а многи те сметње дефинишу као пролећни умор. Сматра се да од пролећног умора пате особе које су преосетљиве на временске промене, услед смањене адаптогене способности организма.
У медицини је описан термин пролећног умора, али је важно нагласити да пролећни умор не представља болест, напомиње начелница Службе хитне помоћи, др Ана Цветић. Према њеним речима, пролећни умор отежава свакоднбевне активности и тај термин се везује за нагло повећање дневне температуре, па грађани, како болесни, тако и здрави осећају промене у свом организму.
ТВ ТЕЛЕМАРК
– Прве тегобе су умор, поспаност, губитак снаге и виталности. Због пораста топлоте долази и до ширења крвних судова и пада крвног притиска. У таквим околностима витални органи се умањено снабдевају кисеоником, а посебно мозак. Особе постају изнурене, лежу и устају уморне – каже др Цветић, напомињући да се врло често јавља и главобоља, која је праћена вртоглавицом.
Пролећни умор, према речима лекара, није медицински значајан, али отежава свакодневни живот. Због тога га не треба занемаривати, али ни претеривати у лекарским претрагама.
– Код наших суграђана не треба да постоји страх, јер је пролећни умор физилошка појава организма на температурне промене, и одраз климатизације организма. Када се организам у потпуностио адаптира на ово годишње доба, нестаће и сви симтоми пролећногф умора,. а то обично траје до две недеље – каже др Цветић.
Основно је , како кажу стручњаци, да сами помогнено свом организму, пре свега здравом исхтраном, као и умереном физичком активношћу.
И. М.
