ЉУДИ ОКО НАС:ПОРОДИЦА СТЕВЛИЋ ИЗ ГОРЊЕ ГОРЕВНИЦЕ
Колико је само чаша млека обрадовала Босиљку Стевлић. Шта било, док не стигне поврће из баштице. Улазак нових људи у кућу прекинуо је њен замишљен поглед у даљину. Поново се пробудила нада, а сме ли да се нада…
Босиљка живи са ћерком свог покојног супруга Душицом и сином Милојем. Три одрасла члана домаћинства, али… Због болести ниједна жена не може да ради, ни да обавља кућне послове. Босиљка (76) је већ неколико година непокретна. Сломила је кук, уграђен јој је вештачки и поред помагала, не може да се креће. Душица (59) је од детињства имала здравствених проблема, претрпела је неколико операција кичме, сада ју је погодио и дијабетес. Нарушено здравље није јој дозволило да заврши школу. Успела је да добије колику-толику надокнаду за туђу негу и помоћ коју њена непокретна маћеха још увек нема.
– Кућа у којој живимо саграђена је пре 84 године. Пропала је са свих страна. Плашимо се сваке кише, јер нам кров прокишњава, а нека јача олуја би могла да га однесе или сруши кућу – страхују Душица и Милоје (42).
На Милоју је сав породични терет, две болесне жене, сиромаштво. Једина нада су му сезонски послови. Завршио је Машинску школу и да одмах отклонимо сваку евентуалну недоумицу – није нерадан. Напротив. Двориште је свеже покошено, баштица окопана и напредује.
Није тешко погодити да у прастарој кући нема воде, а струју једва да имају. Снабдевају се из бунара, као почетком прошлог века. Само, тада је било и много више руку… Старо и прастаро покућство… Босиљка седи или лежи на кревету. Ако у кућу не уђе неко ново лице, из њој познатог света прене је само комшијска мачка. Безобразница уграби сваки тренутак да улети у кујну и дочепа се остатака хране.
Ретко Босиљка излази напоље. Када је Милоје у надници, Душица не може да је изнесе, а старица није у стању да се помало ослони на сопствене ноге. Не помажу много ни штаке. Зато и не чуди колико је озари свако ново лице које угледа на вратима. Пробуди јој наду да ће бар њена деца дочекати сигурнију старост, да им неће киснути изнада главе.
Пре неколико дана Стевлићима је стигла помоћ од Кола српских сестара. Добили су нову постељину, одећу, храну…
– Морамо да подстакнемо читаву друштвену заједницу да помогнемо породици Стевлић. Надамо се да ћемо успети и да ће на јесен имати нову кућу. Босиљки су неопходна инвалидска колица – напомиње Бојана Јакшић, председница чачанског кола српских сестара. Велику захвалност упутила је „Банци хране“ и кардиологу др Снежани Бошковић. Нова постељина је Стевлићима поклон од познате чачанске лекарке…
