Представа „Триптих о радницима“ Градског позоришта Чачак наишла је на изврстан пријем. Изведена је у суботу, 13. априла, у 20 часова, на малој сцени Истарског народног казалишта у Пули. Добар одзив публике, камерна атмосфера, глумци мотивисани, редитељ Југ Ђорђевић уз њих… Трагикомедија о „свињама, људима и крокодилима“ никога није оставила равнодушним, ни нас који смо је гледали више пута… Одјеци порука обесправљености, деградације и ништавила радника, у овом случају радница, дилема – ћутати или не ћутати, које носе текстови три једночинке, које вешто повезују њихови аутори, изазивали су и горки смех и сузе… Огромна иронија радне и родне неравноправности и тлачења и увек сјајни на сцени Уна Ђелошевић, Ивана Терзић, Александар Ђинђић, Братислав Јанковић измамили су вишеминутни аплауз истарске публике.
– Представа је одлична. Само се околности мијењају, а заправо је све исто. Човјек је остао човјек са свим оним манама, али ништа се није промјенило за ових сто година, чак је и горе. Промјенила се само технологија, па су још гори начини на који нас тлаче. Не, не треба ћутати, наравно да не треба, и зато треба овако храбро говорити. И ово су представе о којима треба говорити. Пуно је симболике, одлично, хвала вама што сте дошли – поручује кроз наш разговор Гордана Јеромела Каић, равнатељица (директорка) Истарског народног казалишта – Градског казалишта Пула, глумцу и управнику чачанског Градског позоришта Братиславу Јанковићу.
– Па, заиста сам под дојмом, представа је одлична, не зато што сви брзо живимо и људи воле некакве забавне теме, живимо, рекла бих прилично површно, а ова представа баш погађа у срж. Она говори о ономе што сви врло радо гурамо под тепих и не желимо о томе говорити. Представа је врло озбиљна, пуна симболике, то да се ништа није промјенило, од кад је свијета и вијека, само су се променили начини на који се хоће доћи до циља. Жене су прве жртве, дискриминација коју трпе траје и прије сто година и у данашње вријеме. И колико год ми стално говоримо да се боримо за некакву равноправност, да смо ми то постигли и чак ће нас увјерити да смо то постигли, али камо год се окренемо видимо заправо да је цијели свијет подређен мушком роду. И зато су мени ове мушке гаће у представи толико тога рекле, то је то, да све је подређенео томе, њиховим хировима, све је подређено успјеху компаније, чиме се све хвале, како су оне страдале и како се све то загладило. Онај ко има новаца он тлачи, он не господари. Свакако бих пожељела да истарска публика поново види ову представу. Одлична је сценографија, они су себе поставили у ринг у коме се боре, непосредни је контакт са гледатељима, добро би било да је више људи види. Треба говорити, не треба престати борити се и надати се. Стално треба откривати, све је подређено суровом капиталу… Ове свиње су дехуманизоване, али су повлашћеније од жена, јер оне доносе капитал, тако је… – рекла је своје утиске након представе Гордана Јеромела Каић.
Зорица Лешовић Станојевић
