ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ У КОРАК СА СТРУКОМ
Часопис за библиотекарство “Глас библиотеке” ове године слави три деценије од објављивања првог броја, децембра 1988. године, када је редакција ондашње Градске библиотеке, на челу са Љубомиром Марковићем започела издавање једног од најугледнијих стручних наслова из библиотекарске делатности у Србији. Историјски осврт на развој садржаја и визуелни индентитет часописа дао је актуелни директор Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” др Богдан Трифуновић, од овог броја и његов главни и одговорни уредник. Трифуновић и водитељка промоције, библиотекар Тамара Јанковић захвалили су претходним уредницама часописа Марији Орбовић и Даници Оташевић на истрајавању и подизању квалитета ове стручне публикације.
-Из наше перспективе “Глас библиотеке” је савршен спој стручног гласила које се бави општим темама из библиотечко-информационе делатности, и оним темама које припадају завичајној баштини и локалном наслеђу. На тај начин “Глас библиотеке” остварује јаку везу са оним што се ради, пре свега, у самој Библиотеци, а реч је о обради фондова који представљају завичајно наслеђе са темама, које су примењиве за широке потребе радника свих типова библиотека, како наших, тако и ван граница Србије – истакао је Богдан Трифуновић.
Већ у првом броју Гласа библиотеке започете су теме које су обрађивале Легат Миливоја и Божидарке Филиповић, и не само фонд тог легата, већ и живот и каријеру тог брачног пара учитеља. Свих 30 година Глас библиотеке бави се том темом, јер сам Легат је најзначајнија библиотечка целина у оквиру Градске библиотеке у Чачку. Поред тога, обрађене су и друге библиотеке целине које су чуване, или се и даље чувају у Чачку, теме из културне историје Чачка, теме које се баве прошлошћу саме библиотеке, оснивањем и гашењем читаоница у 19. веку и почетком 20. века, судбином читаоница између два светска рата, и послератног периода. Не треба заборавити ни уско стручне теме као што су завичајна књижевна периодика, стручни листови, “Чачански глас” као најдуговечније локално гласило, а нова тема у овом броју, коју је обрадила Тамара Јанковић, су фабрички раднички листови који су објављивани у Чачку у 20. веку, а било их је 19. То је тема којом ће се библиотека бавити целе ове године с обзиром на то да је ова установа подстакнута тим истраживањима већ конкурисала са овим пројектом код Министарства културе и информисања, како бисмо дигитализовали онај део радничких листова које намамо у Чачку, а могу се наћи у фонду НБС. Уколико пројекат буде одобрен, до краја ове године имаћемо колекцију од преко 15.000 дигитализованих страница фабричких листова као што су “Слобода”, ”Цер’, ”Морава” и други, који су објављивани најчешће од шездесетих година.
“Глас библиотеке” је заинтересован за теме из целог Моравичког округа с обзиром да је Градска библиотека у Чачку матична установа за све библотеке овог округа, тако да се у претходним бројевима часописа налазе теме везане и за Ивањицу, Горњи Милановац, Лучане, Гучу, односно Драгачево, рекао је Трифуновић и осврнуо се на историјат часописа, истакавши бројеве који су донели значајне промене.
Број 10 “Гласа библиотеке” значајан је по увођењу нових рубрика: Мрежа (бави се развојем модерних технологија у библиотекарству), Угао, Наслеђе Поглед и Библиогафија. Од 14. броја рубрика Поглед доноси портрет неког од великих имена домаће библиотекарске струке, познатог целој Србији. У новом броју то је Лазар Чурчић, велики библиофил и библиотекар.
Бојана Вукотић из Народне билиотеке Србије која се бави периодиком, као спољни рецензент, нагласила је да је “Глас библотеке” један од најцењенијих стручних часописа и један од ретких, који се одржао током три деценије. Она је кроз рубрике предствила све прилоге појединачно истичући њихову вредност за библотекарство.
-Часопис је одржао квалитет од првог броја, тематски је усредсређен на струку и на развој струке, а с друге стране, на све што се односи на завичајне теме и фондове. Висок ниво овом часопису, који по свим параметрима већ има услов да буде проглашен научним, је род 2005. Излази са сажетком и преводом на енглески језик, дају и врхунски радови из струке које потписују чланови редакције који су из Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске и Библотеке Града Београда, три значајна стручњака, које ми као библиотекари препознајемо као најјаче у областима којима се баве. Поред тога, ту су и радови који се односе на историју и културу чачанског краја, а посебно бих издвојила као најзанимљивији рад о радничким листовима у Чачку. То је литература која је, иначе, у периодици нарочито уважавана, јер посматрана из историјске перспективе, та грађа је сада значајан историјски извор, нарочито ако имамо у виду све догађаје који су претходили гашењу тих листова које је ишло у корак са гашењем самих фабрика и предузећа приватизацијама или мењањем форме на неки други начин. Иако је сваки рад за себе добар, издвојила бих и рубрику Библиографија, која на крају сваког часописа бележи издавачку и штампарску делатност у Чачку. То је једна велика база података. Од првог броја, који је имао забележених девет монографских публикација, па до овог 23, који има 420 јединица, сазнајемо колико је Чачак као издавачки и штампарски центар напредовао – истакла је Бојана Вукотић из Народне библиотеке Србије.
Зорица Лешовић Станојевић
