НОВИНЕ И ИСКУСТВА У САВРЕМЕНОЈ ПРАКСИ
Традиција Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” да у оквиру манифестације „Штампана реч“ представи и своје стручно гласило, настављена је у четвртак, 7. марта, у малој сали новог здања Библиотеке. Уводно излагање о самом часопису покренутом 1988. године са паузом од 1998. до 2003, од када излази у континуитету и ауторе девет тематски различитих радова, навела је водитељка програма библиотекар Тијана Бежанић, која је за 24. „Глас библиотеке” урадила и корекцију превода сажетака и превод десетог рада Тилмана Тегелера са енглеског на српски језик. Главни и одговорни уредник часописа и директор Библиотеке др Боган Трифуновић констатовао је да је пресељење у нову зграду утицало на обим овог издања часописа, чиме је оправдао изостанак радова библиотекара за рубрику „Наслеђе“ и истакао да се овим бројем обележава 30. годишњица, од како је започела прича о „Гласу библитеке“ и да се строго водило рачуна о квалитету садржаја.
О садржају публикације и свим прилозима појединачно говорила је др Добрила Бегенишић, начелница Одељења за истраживање и развој библиотечко-информационог система Матичног одељења у Народној библиотеци Србије, напомињући да квалитету овог броја доприноси заступљеност стручних радова библиотекара из свих типова библиотека, јавних, универзитетских и специјалних. Од десетог броја часописа стандардизоване су рубрике „Мрежа”, „Угао”, „Наслеђе“, „Поглед” и „Библиографија”, а стручне радове приказе књига, портрете и библиографију у последњем издању „Гласа библиотеке“, обима 163 странице, потписују библиотекари и професори Филолошког факултета у Београду, Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске, Градске библиотеке у Новом Саду, Универзитетске библиотеке у Крагујевцу, Универзитетске библиотеке „Никола Тесла” у Нишу, Библиотке Правног факултета у Београду, Института Лајбниц за источне и југоисточне европске студије у Регенсбургу и Градске библиотеке у Чачку. Дизајн корица потписује Зоран Јуреш.
-И овај број часописа „Глас библиотеке“ оправдава глас једног од бољих стручних гласила у Србији пошто доследно прати и објављује новине у библиотечкој теорији и пракси, преноси искуства у раду Градске библиотеке у Чачку и других библиотека Србије и иностранства, али и објављује све радове који својом садржином унапређују библиотечко-информациону делатност. О модерном приступу сведочи и доступност часописа у електронској и класичној форми – истакла је др Добрила Бегенишић и анализирала појединачно радове по рубрикама истакавши њихов значај.
У рубрици „Мрежа“ објављен је рад Јелене Владетић и Александра Дучића под називом „Дигитални репозиторијум Универзитета у Крагујевцу и рад у систему е-теза“ који поредставља подсистем ПХАИДРА, пројекат покренут у Бечу, као битан вид међународне сарадње и повезивања библиотека и научних установа у увођењу нових сервиса.
У рубрици „Угао“ први од три објављена рада под називом „Балкан почиње у Регенсбургу: Збирка о југоисточној Европи у ИОС библиотеци“ потписује Тилман Тигелер, директор библиотеке Института Лајбниц за истраживање источне и југоисточне Европе, иначе, историчар и слависта. Рад је објављен на енглеском и српском језику, доноси историјат Института Лајбниц основаног 1930, развој бибиотеке која је настала значајним делом и захваљујући сарадњи са библиотекама са простора бивше Југославије. Други рад посвећен картографским збиркама различитих типова библиотека под називом „Пут кроз шпански свет карата – разговор са Кармен Гарсија Калатајуд“ потписује Јелена Глишовић. Трећи чланак „Историјат Савеза слепих Војводине“ пишу Тамара Малешев, Драгана Обрадовић и Оливера Топалов. Упечатљив рад у рубрици „Поглед“ под називом „Библиотекар, научник, професор, историограф и завичајни писац проф. „, посвећен је професионалном портрету оснивача Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, а потписују га Гордана Стокић Симончић и Бранка Драгосавац. Слика др Десанке Стаматовић, настала у Чачку када је примала награду, налази се и на корицама 24. броја часописа. Следи рад „Говор демократије у модерном друштву“ Николе З. Пеулића, као осврт на књигу „Јавне библиотеке и демократија“ Весне Црногорац. Приказ књиге Дејана Вукићевића „Библиографија српских речника“ под насловом „Значај српских речника за очување српског језика и писма“ урадила је Ана Павловић. Снежана Бојовић потписује приказ књиге Снежане Јанчић „Универзитетска библиотека „Никола Тесла“ у Нишу: првих педесет година: 1967-2017″. Прилози за чачанску библиографију налазе се у рубрици „Библиографија“ и обухватају 335 јединица штампарско-издавачке продукције за 2017, и 13 јединица допуне за 2016. годину. Ови прилози су „драгоцен допринос и сведочанство времена“, истакла је поред осталог др Добрила Бегенишић.
Зорица Лешовић Станојевић
