„МАЛИ ВОЈНИК ВЕЛИКОГ РАТА“
Најмлађи подофицир свих армија света, једанаестогодишњи артиљеријски поднаредник Момчило Гаврић, који је као осмогодишњи дечак сведочио трагедији својих најближих у Првом светском рату, јунак је историјског романа „Мали војник Великог рата“, који је Издавачка кућа „Пчелица” објавила поводом обележавања стогодишњице пробоја Солунског фронта и краја Првог светског рата. Аутор ове дирљиве романсиране биографске приче намењене деци је историчар из Чачка Зоран Милекић (1974), а роман је представљен у организацији Издавачке куће „Пчелица“ и чачанског Народног музеја.
Настанак романа везан је за просветарске професије Зорана и његове супруге, која му је, након повратка са ђачке екскурзије, испричала дирљиву причу са Текериша, места одлучујућег сукоба у Церској бици. И њеним ђацима, као и публици на промоцији, измамила је сузе прича о дечаку Момчилу Гаврићу, коме су војници непријатељске, такозване, Вражије дивизије, у лето 1914. године, у Трбушници, селу у близини Лознице, масакрирали готово целу породицу, након чега се прикључио Шестом артиљеријском пуку Дринске дивизије.
-Кад сам почео да проучавам живот Момчила Гаврића, био сам још убеђенији да сам направио прави избор, бар из два разлога. Први је сам његов живот, нарочито ратни пут који је прошао био је узбудљив. Одрастао је у сиромашној и бројној породици. Све је то прекинуто августа 1914, када је у његово село упала 42. домобранска дивизија, коју су чинили хрватски пукови, позната као Вражија дивизија, и они су у Трбушници масакрирали неколико породица. Најгоре су прошли управо Гаврићи. Њему су убили мајку, оца, стрица, снају, четворицу браће и три сестре, у целој тој несрећи, Момчила је непосредно пред масакр, отац Алимпије послао код стрица Владимира, који је живео око два километра даље, да га пожури са запрегама да би ишли, како се то говорило, у бежанију. Момчило се вратио, а убрзо за њим је кренуо стриц са запрегама, пресрела га је непријатељска патрола, убила га, а пре него што је стигао кући, скоро цела породица му је била побијена и неке зграде спаљене… Можемо само замислити како се осећао дечак, који је тек напунио осам година. У том страху и паници, побегао је према оближњој планини Гучево, тамо је наишао на положаје српске војске којима је командовао Стеван Туцовић, рођени брат чувеног српског политичара Димитрија Туцовића, и остао је у тој јединици до краја рата. Стеванов дневник је један од извора које сам користио. Две базичне књиге које сам користио за писање романа, настале су по његовим казивањима, јер су писци тих књига имали прилике да разговарају са Момчилом Гаврићем док је био жив.
Није било лако написати роман за децу, има доста личности, тема је комплексна, има тешких сцена, већ у првом поглављу сам морао да опишем масакр у Трбушници, да све то буде прихватљиво деци, а опет требало је сачувати суровост саме истине која се одиграла… Наравно, увек се може написати научна монографија, али те романсиране биографије су најбољи начин да се деци приближи и Велики рат и судбине појединаца. Треба знати да је целокупна даља судбина била окренута против Момчила Гаврића, он је имао далеко више шансе да страда током рата, него да преживи, био је рањаван на Солунском фронту, али што каже наш народ, Бог га је имао у виду, па је све то преживео. Чак је пред крај рата, као ратно сироче отишао у Енглеску, где је провео три године и тамо се школовао. Друга страна приче о њему јесте да је Момчило Гаврић један велики симбол страдања Србије у Првом светском рату, живот му је био тежак и за време Другог светског рата и после њега. Али, он се касније оженио, стекао своју породицу, унуке и мислим да је то његова највећа победа – рекао је аутор романа Зоран Милекић.
Зорица Лешовић Станојевић
(Цео текст у најновијем броју “Чачанског гласа“)
