Песме и кратке приче 37 аутора нашле су се у делу ”Чачански песнички хоризонти”, Књижевног клуба ”Драгослав Грбић”.
– Због духовне потребе нових сазнања и поезија, ова збирка књижевности никако није укупна, ни коначна. Она је само пресек стања на књижевној сцени града, и такође, наставак старих, и подстрек новим антологијама о којима ће се тек говорити, писати и читати. Писање и поезија су неумитни, као и сам живот: ”Поезију ће сви писати” – прорекао је песнички визионар Бранко Миљковић – подсетила је на речи великог песника Радмила Рубаковић, председница Књижевног клуба ”Драгослав Грбић” и један од уредника збирке.
Осим ње, као уредници потписују се Милутин Мића Миловановић и Зорица Лешовић Станојевић, чије је поетско ствралаштво сврстано међу бројним ауторима. Свима њима заједничка је и спознаја о вечном животу поезије, која се непрекидно рађа и развија после свих потреса и ломова.
– Чачак је сигурно један од градова, кога су некада, негде у неком потопу , после велике катарзе, оросиле капи оног извора са Парнаса, који је као ”Клетва” остао да трајно тече у жилама оних жедних истине, лепоте, радости и смисла. Упркос свему и свима, то, на Аристотелов начин дефинисано духовно прочишћење, овде је одувек живело као насушна потреба. И трајало, ротирајући се око три осе духовне вертикале: традиција, континуитет и бунт. То би, условно речено, могле бити суштине песничког хабитуса овог града у коме се и око кога се мислило, промишљало, стварало, мање или више успешно, али непрекидно. О томе нека просуди сито будућег времана – поручила Зорица Лешовић Станојевић, новинарка, песникиња, један од уредника ове збирке, истичући да је ”тајна песниковог стварања управо у тој космичко-поетској колрелацији у којој је могуће препознати ’Моћ Речи’, као библијску шифру Постања”.
Међу ауторима су људи различитих професија, образовања, интересовања. У збирци су садржане песме, кратке приче, афоризми… Различитим стиловима и речима сви они досегли су време у коме живимо, вратили нас на осведочене вредности и уткали се у непрекидни живот поезије.
– Једино песник, попут Орфеја, зна да се упути у мрачне дубине људске душе… У зборнику песама чланова Књижевног клуба ”Драгослав Грбић” срећу се разни поетски жанрови, што садржај књиге чини богатијим. Снага поетског дискурса врира од једног до другог песника. Пред лепотама света песник је одувек стајао задивљен, из тог осећања развија се дескриптивна поезија. У тесто за метафизички колач живота песници убацују клицу која ће разбуктати њихову имагинацију. Из тога се рађа рефлексивна поезија, у којој песници постављају нека питања… Песници на својим разбојима ткају везове посвећене богу Амору… У топлој реци бола, они обављају своје обредно купање, док се над светим водама Амниона рађа љубавна поезија. Овај вид песничког изражавања је доминантан. Бројни су песници и песникиње који свој глас дају за ово божанско осећање… Дубоко осећајући са својим окружењем, песник диже свој глас и против силе и неправде, кроз сакралну поезију… Песници се често обраћају Творцу, да би их заогрнуо злаћаним плаштом вечне спознаје, или д аим удахне снагу надахнућа. То је теогонијска поезија. Срце песниково осећа снажну љубав и према деци… Ако је страдање почетак мудрости, онда буду Корифеји сазнајног искуства. Они су у служби вечне илузије о померању граница људског ка срећи… – анализирао је књижевник Мића Миловановић поезију заступљену у зборнику.
– Ово дела вреди прочитати и мислити о њима – напоменула је Радмила Рубаковић. Остаје довољно времена да то и откријемо.
”Чачански песнички хоризонти” представљени су у среду, 28. новембра, у Дому културе. Презентацију праћену књижевно-музичким програмом приредили су Градска библиотека ”Владислав Петковић Дис” и Клуб ”Драгослав Грбић”. Стихове су казивали глумица Ирена Ангелова и песникиња Данка Ђурковић, уз музичку пратњу виолинисткиња Јелене Рубаковић и Маје Милекић, флаутисткиње Милице Кучковић и Дуње Шиљковић, класе професорке Вање Азањац, као и гитаристе Марка Стојановића и Александра Селаковића, класа Гвоздена Станковића.
