ПРЕДСТАВЉАМО НАЈУСПЕШНИЈЕ ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ – ОНИ СУ БРЕНД ЧАЧКА
ЉУБАВ, УПОРНОСТ И ДОБРА ОРГАНИЗАЦИЈА
Михаило Урошевић, ђак генерације Машинско-саобраћајне школе
Представљајући се нашим читаоцима, почетком ове седмице, на паузи између полагања пријемног испита на Факултету техничких наука у Чачку и брања малина у Косјерићу, ђак генерације Машинско-саобраћајне школе Михаило Урошевић оставио је утисак, не само младића који жели да оствари своје снове, већ и зреле и мудре особе која зна како да их реализује. Наравно, свестан је да су на том путу препреке неминовне, али и да су, уз мање или више труда, савладиве. Захваљујући својим наставницима и професорима, овај носилац Вукове дипломе, поред најважнијих школских лекција, научио је и животне, међу којима је и она да развија љубав према раду и стваралаштву уопште.
– Када видим колико ученика има у нашој школи и уопште у Чачку, велика је привилегија бити међу најбољима. Много ми значи што сам био вуковац и ђак генерације, јер сматрам да се исплати учити и радити оно што волите, а верујем и да је лакше добити посао у струци. Добар успех сам постигао највише због тога што сам учио оно што сам волео – каже наш млади саговорник.
То што је техничар мехатронике Михаило Урошевић и Основну школу “22. Децембар” у Доњој Трепчи завршио као вуковац и што је учествовао на разним регионалним и републичким такмичењима, не значи да је “штребер”. Напротив. Воли спорт и аматерски се бави фудбалом, игра за сеоски клуб у Доњој Трепчи, а један од хобија му је и моделирање машинских елемената и склопова. Наравно, увек има времена за изласке и дружење, а о свом одличном успеху у школи прича као о нечему што се подразумева:
– Увек се нађе време за учење, али и за дружење. За успех су најважнији упорност и добра организација. Учио сам редовно, не превише, можда сат, два, дневно. Али, на часовима сам био веома пажљив и добро сам памтио градиво. Наравно, највише сам учио пред контролни, или проверу знања. Такође ми је помогло и то што сам увек успевао добро да се организујем, да ускладим обавезе и нека своја интересовања. Било је тешких ситуација, али сам се сналазио. Имао сам чак и дилему коју средњу школу да упишем. За Машинско саобраћајну школу сам се определио када сам чуо да је мехатроника комбинација електротехнике, машинства и рачунара, јер су ме ти предмети веома интересовали.
И поред тога што је задовољан како је урадио пријемни испит на Факултету техничких наука, Михаило нам открива да је његов примарни циљ да упише Факултет за енергетику у Словенији, у Велењу:
– Пријавио сам се и треба да доставим документацију, диплому и сведочанства. Да бисте уписали Факултет за енергетику не морате да полажете пријемни испит, важан је просек, а ја имам максималан број поена. Рекли су ми да ћу сигурно бити примљен, али ја увек мало сумњам. Када завршим факултет вероватно ћу се вратити у Србију, али можда ћу и остати у Словенији, уколико будем могао да се запослим. Волео бих да радим као инжењер енергетике у Нуклераној електрани Кршко, или термоелектрани, да се бавим науком, можда неким развојним делом производње.
Веома лако са приче о енергетици прелази на тему бербе малина у Косјерићу, што га, како каже, релаксира, опушта, па и одмара. Сматра да брање малина није тежак посао, већ се “навикао”, јер је и прошле године био код друга из разреда, који има велики малињак.
– Код мог друга из Косјерића берачи долазе из разних крајева Србије, чак и из Републике Српске. Није ми тешко да берем малине, вероватно и због тога што има пуно младих, па кроз шалу и забаву неутралишемо монотоност брања. Иако беремо по читав дан, наравно уз паузе за одмор, време брзо прође, јер је друштво веома добро. Поједине бераче сам упознао прошле године, дружили смо се толико добро да ми је било жао када сам морао да се вратим кући. Ове године је скоро сваког дана падала киша, па сам имао пуно слободног времена, чак и за припремање пријемног испита – насмејано каже Михаило, коме чак ни облаци нису могли да “затамне” ведрину и добро расположење.
Наравно, као и сви ученици и све генерације, из школских дана, ђачких клупа, са излета и екскурзија понеће прегршт успомена, различитих сећања и занимљивих догађаја. Као најбољи ученик генерације Михаило је представљао школу на традиционалном пријему у Белом двору, који приређују Њ.К.В. престолонаследник Александар II и Њ.К.В. принцеза Катарина за најбоље матуранте средњих школа у Србији:
– У петак, 29. јуна, разредна Катарина Стојановић и ја смо са осталим ђацима генерације из Чачка посетили престолонаследника Александра Карађорђевића и принцезу Катарину на Белом двору. Угостили су око 600 ученика из Србије и Републике Српске. Било је то веома лепо искуство, јер сам, поред свега што сам видео, упознао и многе вршњаке, који су такође најбољи ђаци.
Иначе, већ традиционално, вуковци средњих школа од Града Чачка добијају наградно путовање у земље Европске уније, чему се наш саговорник већ сада радује. По повратку са овог путовања, које ће бити реализовано крајем јула, Михаила очекује и летовање у Сутомору. Наравно, са друштвом…
Н. Р.
