Годинама уназад програми размене доступни су и студентима чачанске Високе школе техничких струковних студија. Одлазили су у Немачку, Хрватску, Мађарску, а од скоро потписан је и међународни споразум о сарадњи са сродном високошколском установом у Грацу. У току су и преговори са словеначким колегама.
Најсвежији пример међународне студентске размене је Чачанин Александар Рајичић који је ових дана боравио у Будимпешти на једном од најбољих европских факултета. Петнаестодневни студијски програм реализован на Одељењу за телекомуникације BME Универзитета, отворио је Александру нове правце у писању дипломског рада. Определио се за „Bit coin block chain“, технологију која је и у свету велики помак. Реч је о директној размени новца без посредника, а такав систем прихватају чак и неке банке. Апсолвенту Високе школе техничких струковних студија на смеру инжењерске информатике Александру Рајичићу најбоља препрука за одлазак у Мађарску биле су оцене и успех из прве две године студија.
– Факултет у Будимпешти је одлично опремљен, сарађује са најпознатијим светским информатичким компанијама, „Аpple“, „Intel“, „IBM“… Услови за рад су одлични. Имао сам срећу да је координатор програма размене који сам ја похађао Србин, тако да ми је доста помогао да лакше допрем до свега што ме је интересовало. Ментор ми је био један од најпознатијих научника и иноватора професор др Андреј Спатарица, који је на том факултету задужен за нове технологије. Професори и колеге су пријатно били изненађени за тему која ме заинтересовала за дипломски, пошто је тај систем размене новца велика новина и за много развијеније земље – каже Александар. Напомиње да велику захвалност дугује професоркама Наташи Гојгић и Ивани Крсмановић, као и директору ВШТСС професору др Драгану Брајовићу. Имао је шансу да оде у Сарајево или Беч, али га је факултет у Будимпешти највише заинтересовао.
– Одавно смо схватили озбиљност ситуације на тржишту образовања и да је неопходно да будемо отворени према међународним установама и пројектима. Много нам значи да студенте пошаљемо у иностранство да би упознали и друге системе образовања, а то је и наша обавеза према међународним програмима који су усклађени са Болоњским концептом. Александар није први студент кога је Висока школа послала на међународну размену. Имамо баш добра искуства са неким немачким фирмама. Поједини наши студенти су после успешно обављене праксе и размене, остали да раде у Европској унији. Увек ћемо подржавати и аплицирати за програме међународне студентске размене – потврђује професор Брајовић.
(Цео текст у најновијем “Гласу”)