Хтели смо јутрос заједно да прелистамо најновији број… Кад – невероватно изненеђење!
Љубица Војиновић је из своје архиве извадила први примерак „Гласа“ од 16. јула 1932. Добила га је својевремено од колеге, стоматолошког техничара, Рада Даријевића.
– Привукло ми пажњу да је и тада писано о изградњи старачког дома у Чачку. Тема која је и данас актуелна. Чачку заиста недостаје Дом за старе – каже Љубица.
Осим првог примерка „Гласа“, у личној архиви Љубица има много фотографија старог Чачка, места, као и људи којих одавно нема… Ипак, највише података „чува“ у глави. Када прича о неком догађају, као да се тог тренутка одвија пред нашим очима… Жива енциклопедија!
Иако је доста млађа од „Чачанског гласа“, сећа се појединих приватних радњи, чији су се власници рекламирали на последњој страни.
– Обућара Бошка Дамљановића смо звали: „Миле Бостон“… Јован Костадиновић – његови потомци били су познати чачански стоматолози … – наводи Љубица.
„Чачански глас“ редовно чита већ 52 године. Из наших, али и осталих новина чува многе текстове о свим знаменитим људима овог града и Србије…
