ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (35)
ПРВЕ СИНГЕРИЦЕ У СРБИЈИ ИЗ МОЈСИЊА
Грујица Павловић (1862-1940) је био један од угледнијих и способнијих мојсињских домаћина. Венчао се 9. новембра 1881. са Милицом, кћерком Арсенија Лепосавића из Мојсиња.
Њих двоје су изродили једанаесторо деце. Овако многочлану породицу је требало прехранити и опремити за будући живот. Грујица и Милица су се свим силама борили да буду успешни родитељи и напредни домаћини. Поред пољопривреде, породичног занимања, Грујица се бавио и другим пословима. Свештеник је при упису шестог детета у књигу рођених записао да је Грујица механџија. Овај вредни и сналажљиви домаћин је започео и трговачки посао. Трговину сувим шљивама и свињама развио је на велико. Брзо се прочуо као умешан и добар трговац. Трговао јe и са Аустријом.
Био је члан горњомилановачког трговачког удружења. Праунука Мирослава Новаковић је сачувала диплому коју је удружeње уручило Грујици као добротвору, што нам казује да он није шкртарио и да је умео да пружи помоћ тамо где је то потребно.
Сва Грујичина деца су била успешна, али је Драгољуб био најсналажљивији и имао је напредније визије које су га водиле. Драгољуб Павловић (1887 – 1967) венчао се 1908. године са Драганом (Драгињом), кћерком Стевана и Спасеније Хаџић из Јабланице. Овај брачни пар изродио је шесторо деце.
Срећна, здрава и сложна породица је успешно прегурала дане Првог великог рата, иако је Драгољуб био на бранику отаџбине. Срећом, прегрмео је албанску голготу и Солунски фронт и вратио се кући својим најмилијима жив и здрав и са одликовањима. Носилац је Албанске спомнице, Карађорђеве звезде и Краљевског ордена Светог Саве.
Драгољуб је, ишавши са оцем у трговачке походе, сачувао нека аустријска познанства свога оца Грујице, и ступио у везу са немачком фирмом „Сингер“. Постао је заступник „Сингера“ и трговао је познатим шиваћим машинама. Поред тога, он је код своје куће организовао летећи течај кројења и шивења за жене из свог краја, а каснијe је сличне течајве организовао по другим местима у ближој и даљој околини, боље рећи по целој Србији. Ови течајеви су били веома посећни.
Због ових послова Драгољубова кућа и данас, када је променила презиме, позната је као Сингерова.
Аутор: Мирјана Ранковић Матовић, професор српског језика у пензији