Reportaža

ПОСВЕЋЕНИЦИ ИНСТРУМЕНТА ТАНАНИХ И БОГАТИХ ТОНОВА

ХАРФИСТИ МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ У ЧАЧКУ

Да харфа не остане недосањани сан…

На Одсеку харфе у чачанској Музичкој школи осам ученика. Талентованих. Упорних. Али, изнад свега, посвећеника овом великом инструменту тананих и богатих тонова. И то су, поред осталог, учили од своје професорке Снежане Јевтовић, која је пре 19 година основала Одсек харфе у Основној музичкој школи “Др Војислав Вучковић”. Бројне награде, добри резултати на домаћим фестивалима, а прошле и на једном међународном такмичењу у Италији, потврђују квалитетан рад, а можда и њене речи да је Чачак поднебље талентованих људи.

У учионици две харфе, обе келтске. То, лаички речено, значи, да на њима ученици могу вежбати, савладати технику, нотни текст… Но, ускоро ће их ученици “прерасти”, јер за даље образовање недостаје педална харфа. Већина би волела да настави школовање на овом чаробном инструменту, у свом Чачку. Да ли ће то и моћи, зависи од успеха иницијативе, коју су покренули они и њихови родитељи, а подржали их професори – да се сакупи новац за куповину педалне харфе. Подухват вредан њихових снова!

– Одсек је кренуо са малом келтском харфом, прављеном у Београду… Али, пошто нема квалитетан тон, који се посебно осети на јавним наступима, пре седам, осам година одлучено је да се набави квалитетнији инструмент. Нова харфа по изгледу подсећа на велику, али недостају педале, које су веома важне при музицирању. Седам педала служи за повишавање и снижавање тона. На њој се може изводити целокупан репертоар, док је на келсткој харфи он знатно сужен. Поред тога, образовање је ограничено на четири године, што је веома кратко – објашњава професорка, додајући да је у нашем граду увек било, а и сада има деце заинтересоване за овај стари инструмент. Али, не само да стекну основно образовање, већ да наставе музичким “стазама”, које, због много одрицања, никада нису лаке…

– Поред бројних награда, које сам остварила, задовољна сам што своје ученике, односно свакога ко то жели, после четири године доведем до нивоа да може да настави школовање, да пређе и на педалну харфу, уз веома брзу адаптацију. Односно да буде “мали свирач”, виртоуз, који  може да иде даље – истиче професорка Јевтовић, коју је случај довео до харфе, када је, после завршене Ниже музичке школе у Чачку, уписала теоретски одсек у београдској Музичкој школи “Станковић”. Професорка Златка Миленковић ушла је у одељење и тражила ђаке за харфу. Пријавила се на наговор свог разредног, а додатни подстрек био је што је становала у интернату близу школе.

Време је показало да је, одлучивши се за харфу, направила прави избор. Њу је “очарала” при првом контакту. Као и Ђурђу Миловановић, која  је у време разговора имала час. Почела је да свира пре неколико година, како каже, највише из радозналости. А онда се развила и права љубав. Једна је од најуспешнијих ученица. Прошле године, на Међународном такмичењу “Антонио Салиери” у Верони, освојила је трећу награду. Понела је харфу “Lyon & Healy” из своје школе. Имала је, прича, велику трему. Било је и страха, када је видела остале, углавном старије од себе, са својим великим харфама. Само још један такмичар имао је келтску харфу. Конкуренција је била велика, јер су наступили харфисти из целог света. У истој категорији били су музичари на келтским и педалним харфама. Значи, оцењивали су се само квалитет свирања и виртуозност. Треба рећи да друга награда није додељена, а прво место освојио је харфиста из Италије.

– Планирам да упишем Средњу музичку школу. Наравно харфу, а касније да наставим на Академији – открива своје планове Ђурђа. До коначне одлуке остало јој је две године, јер је шести разред основне (редовне) школе. Ове године завршава Основну музичку. И, као и остали ученици, нада се да ће јој одлуку олакшати куповина педалне харфе, што је услов за отварање Одсека харфе у Средњој музичкој школи у Чачку.

– Ко уписује овај инструмент мора живети близу школе, јер је то једини начин да се често долази на вежбе… Потребан је стални контакт са инструментом, да се прсти навикну на жице. Јер,  ако се не вежба само неколико дана, прсти се “не закаче” за жице. Уз то, свира се све из главе, која мора савршено да функционише, посебно код педалне харфе. Сматрам да свирање користи, али и подстиче развој интелигенције – сажима део својих искустава врсни педагог Снежана Јевтовић.

В. Тртовић

Цео текст прочитајте у новом броју „Чачанског гласа“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.