Изложба „Порекло музичких инструмената код Срба“, кустоса-археолога Игора Ђуровића из Народног музеја из Крагујевца била је постављена у Галерији Народног музеја у Чачку, у оквиру националне манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10“ са темом „Музеј у гостима“, д 11. до 20. маја. Ђуровић је на основу археолошких, историјских, етнографских и других података направио синтезу својих мултидисциплинарних истраживања на пољу првих појава и развоја музичких инструмената присутних у пракси код Срба.
Изложба је по речима аутора настала након четири године истраживања, што је крунисано књигом и студијом о историји инструмената од палеолита до средњег века. Урађена је и реконструкција средњовековних музичких инструмената, који су кружили овим нашим просторима, а неки су постали и део традиције и национални музички инструменти. Изложба осим закључака, о 25 главних инструмената, настоји да прикаже њихово порекло и најстарије археолошке налазе на којима су пронађени, као и начин на који су поједини инструменти ушли у нашу музичку праксу.
-Главни закључци указују на то да наш народни музички инструментаријум показује да смо ми народ европски, да од палеолитског времена имамо исте инструменте као други европски народи, мада сви они припадају заправо светској баштини. Имамо много сличности са Германима, Балтима, Грцима, Италицима и тд, дакле, делимо исти културни простор. Наши национални инструменти су у неком добу доживљавали промене, и нису сви ушли у нашу праксу. Најстарији налаз су коштане свирале из неадерталском периоду, датирају око 43 хиљаде година пре нове ере, то су налази из Словеније и приписују се неадерталском човеку са простора Алпа. Ту је и зујача из палеолита, дашчица или кост, која се окачи на дрво, врти изнад главе и производи звук. Код нас је позната као дечји инструмент. Најстарији налази фруле, нашег националног инструмента, су из Белгије и Чешке и припадају периоду од 25 хиљада година пре нове ере. Јавља се у бронзаном периоду у Француској, Енглеској, а налаза има и на нашим јужним подручјима. Изненађења нема, све је имало свој ток. Упустио сам се у целокупну историју човечанства да бих пратио кретање инструмената. Харфа, лира и тамбура долазе из Месопотамије, где је пронађена највећа концентрација различитих инструмената. С Александровим освајањима тамбура стиже у Грчку, а за нас је значајна, јер својим обликом утиче на формирање гусала. У целом свету музика је до 3200. године пре нове ере постојала на ритуалном, магијском нивоу. За те ритуале су коришћене свирале, бубњеви и слични инструменати. Од тог времена се појављују инструменти забавног карактера, тамбура, лира и харфа, потом и свирала и тада креће цивилизацијски развој забавне музике – истиче Игор Ђуровић.
Завршног дана манифестације одржана је и промоција његове књиге „Порекло музичких инструмената код Срба“, која прати појаве инструмената од праисторијске Европе до данас.
Аутор сматра да више инструмената у српској пракси имају зачетак у најдаљој праисторији у палеолиту, да су и другима тамо корени, али се појављују као резултат контакта са другим народима у античком и средњевековном добу. Ђуровић у књизи анализира развој гусала од праисторије до средњег века, прве појаве фруле и настанак писка, а потврђује и постојање тамбуре, караба, дипли и гајди, тарабука, бубња и других инструмената у старим добима. Етнолог Ивана Ћирјаковић током трајања овог програма организовала је више радионица за децу на којима је најмлађима, уз историју појединих инструмената, демонстрирано и свирање на њима. Гост прве радионице био је гуслар Андрија Миликић.
З. Л. С.
