У оквиру актуелног јубиларног, десетог Фестивала амбијенталне и етно музике “КАРУСЕЛ”, биће реализован и други музички програм “НУМА ФЕСТ”, на коме ће сутра, 26. јула, у великој сали Дома културе, од 20,30 часова, свој програм извести Нера Бељански из Новог Сада. После завршених студија на Академији уметности у Новом Саду, пијанисткиња и композитор Нера Бељански активно се бави клавирском педагогијом. Вокално-инструментални састав “Мораитика”, са којим изводи своју музику, оснива 2009. године. Бенд је до сада објавио два студијска албума – “Врата мора” и “In the moon drops”, наступао на бројним “world music” и џез фестивалима и гостовао у многим телевизијским и радио програмима. Нера Бељански своју музику изводи и као солиста, а својим композицијама и концертом на “Каруселу” чачанску публику повешће на путовање кроз тајанствене, бајковите пределе. Љубитељима квалитетне музике, амбијенталног звука, “world music” правца, етно, џеза, блуза, овај концерт донеће незаборавно искуство. У интервјуу за “Чачански глас” говори о језику њене музике, “Небеској Љуљашци”, саставу “Мораитика”, Фестивалу “Карусел”…
“ЈЕЗИК МОЈЕ МУЗИКЕ СЛУША СЕ ДУШОМ”
Састав “Мораитика” је врло специфичан, јер изводи амбијенталну музику са необичним текстовима, на непознатом језику. Како бисте Ви представили Вашу музику?
– Језик моје музике слуша се душом, или се посматра као што се посматра некаква слика, или доживљава нека емоција… Не намећући смисао текста, остављам слободу сваком слушаоцу да и сам креира. А она тема, за медитацију сваког слушаоца, дата је у наслову композиције и отвара врата за свачији доживљај. Речи су често импровизоване у току самог извођења, што ме наведе и на тренутну измену мелодије, јер реч и мелодија су нераздвојиви.
Како настаје Ваш непознат језик? Да ли је сваки наступ, сваки тренутак извођења музике посебно надахнуће?
– Непознати језик је заправо, компоновани језик који савршено прати мелизматичну мелодију и потпуно је у служби њене изражајности и гипкости, и тако се поигравам гласом. То му даје праву слободу.
На шта Вас асоцира “Небеска Љуљашка”?
– “Небеска Љуљашка” је мој трећи циклус композиција са апстрактним речима и тиме појачава колорит и сложеност саме форме песама, тако да се овај језик може усавршавати и стално развијати, и то скоро непредвидиво, као некаква моја мала складна авантура. Иначе, циклус песама „Небеска Љуљаска“ тренутно броји 18 композиција. На “Каруселу” ћу извести само оне које се могу извести и у соло аранжману.
Поред Вашег истовремено нежног и моћног гласа, чаролији Ваших наступа доприноси и састав “Мораитике”. Међу члановима бенда је било пуно младих добрих извођача?
– Састав “Мораитика” постоји од 2009. године, са намером да изводи моју музику. Објавили смо два студијска албума: “ВРАТА МОРА” (2013. године, за издавачку кућу WMAS Records и “In the moon drops” (2015. године, за издавача Рок Свирке Рекордс). Од 2011. године, састав “Мораитика” је и члан Светске музичке асоцијације Србије. Бенд је започео свој рад на необичан начин, најпре као дуо, а касније се потпуно спонтано прикључило пуно сјајних музичара. Са некима од њих и сада сарађујем, па ће “Небеска Љуљашка” у студију добити два облика – соло аранжман за глас и клавир, као што ћу интерпретирати на вашем фестивалу, и верзију са бендом. Споменула бих неке од мојих драгих колега из бенда који су дали најзначајнији допринос “Мораитици”: Маријана Љиљак, Синиша Балог, Владимир Самарџић, Мирослав Пестелек, Ђорђе Ковачев, Истван Чик.
“МУЗИКА ЈЕ НАЈВИШИ ОБЛИК СЛОБОДЕ, КРЕАЦИЈЕ, АВАНТУРЕ…”
Осим што сте пијанисткиња и композитор, бавите се и клавирском педагогијом.
– Већ више од двадесет година се активно бавим и клавирском педагогијом. Оно што је веома занимљиво за сам бенд “Мораитика”, јесте то да је настао и започео рад кроз некакву игру, потпуно спонтано, баш у мојој клавирској школској учионици, и то са мојим тадашњим ученицима.
Како настају виртуози попут Вас? Наравно, само таленат није довољан…
– Питате ме како настаје виртуоз… Огромна страст према музици је неопходна, и она се обично исказује већ у раној младости. Таленат са којим се рађамо је наш пут и треба га у потпуности испоштовати и развијати. За мене је музика одувек представљала највиши облик слободе, креације, авантуре, где је сваки тренутак вечност. Тако је уметник увек млад, стваралац, слободан и бескрајно срећан. Ово се не исказује статусом у друштву, већ његовим интимним стањем бесконачног богатства.
Како оцењујете нашу музичку сцену? Да ли је амбијентална музика на маргини музичког неба?
– У нашој средини, потребно је да свако од нас пре свега изнутра мења реалност, а самим тим и утиче да се она мења на нивоу колектива. На неки начин, сви смо одговорни за оно што се дешава и када схватимо да имамо моћ да то променимо, освешћени појединци који су удружени на нивоу идеје (овде није пожељно критиковање и јадиковање над стањем у којем се друштво налази), исцелиће тренутну „дијагнозу“ у друштву (мислим нарочито на сегмент културе , јер је сада то предмет нашег разговора).
Колико су важни фестивали попут “Карусела” и шта публика може да очекује на Вашем наступу у Чачку?
– „Храбри“ фестивали, као што је “Карусел”, јесу пут ка ослобађању од свега што штети култури. Браво за храбру екипу и њихову истрајност! Част ми је што сам део овогодишњег јубиларног “Карусела”! И заиста захвална за шансу да кроз своју музику пренесем идеју о вечној Љубави и Срећи. Оно што извире из мене кроз сваки тон, допуштам да буде исцељујуће, јер ја се у сваку своју музичку фразу потпуно уграђујем. Љубав, спокојство и мирис Вечности…
Нела Радичевић
