ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ НА АГРОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ
У организацији Српског биолошког друштва “Стеван Јаковљевић“, подружнице Чачак, на Агрономском факултету прошлог четвртка је одржано предавање о птицама. Овом својеврсном часу, уз доста занимљивих података, који је одржао Зоран Рајичић из Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“, присуствовао је већи број студената и професора биологије.
На почетку предавања Рајичић је говорио о бројним активности Друштва „Сове на опрезу“ током протеклих десетак година и позвао све заинтересоване да им се прикључе. Причао је Рајичић и занимљиве приче о пољском врапцу и његовом блиском „рођаку“ врапцу покућару, о томе зашто их је све мање, посебно у градовима, а зашто имају важну улогу за екосистем и саме људе. Посебну пажњу посетилаца изазвала је једна од најмањих птица – чиопа.
– Ако падне на земљу, чиопа више не може да полети, осуђена је да угине, ако јој човек не помогне. Морате је однети на неку платформу и дозволити јој да слободним падом добије убрзање… Она лети непрекидно две године, у лету једе, пари се и чак спава у ваздуху, тако што „искључи“ једну хемисферу, а будна је и активна друга. Дневно поједе око 100.000 инсеката, јер за 24 сата прелети 800 километара, што је 200.000 годишње или два милиона километара током свог живота. Праволинијски може да лети 100 km/h. Просечно живи седам година, али су бележени примерци стари и 21 годину… – испричао је Рајичић, наводећи да поред ОШ „Др Драгиша Мишовић“ постоји једно јато чиопа.
Ништа мање занимљива је креја, у народу прозвана сојка, позната као и изузетан имитатор, који поред поја других птица, може да опонаша и мачку!
– Основна храна им је жир, тако да имају веома значајну улогу за ширење храстових шума. Закопа од пет до десет хиљада жирева и непогрешиво их налази, када огладни! – неки су од података које је испричао предавач.
Могле су се чути легенде и бројне приче о кукавицама, али и о совама, по којој је Друштво и добило име. Како и зашто лети потпуно нечујно и зашто ИТ стручњаци и научници проучавају њену морфологију, где су пронађени фосилни остаци сова стари 58 милиона година, колики је економски значај за човека њена „борба“ против глодара, само су неке од тема на предавању Рајичића, који је поново подсетио како птицама можемо помоћи у потрази за храном, посебно у време хладних зимских дана. Он је нагласио да им не треба бацати мрвице хлеба, јер њихов систем за варење нема ензиме за разградњу угљених хидрата. То је један од разлога честих угинућа птица током зиме. Активисти „Сова на опрезу“ су из тог разлога поставили хранилице на неколико пунктова у граду са најбољом храном за њих, а то је семе сунцокрета. Све ово, са много више података може се прочитати у две књиге „Птице Чачка и околине“, коју су приредили и издали чланови Друштва „Сове на опрезу“.
В. Т.
Фото: „Сове на опрезу“
СРПСКО БИОЛОШКО ДРУШТВО
Чачанска подружница Српског биолошког друштва “Стеван Јаковљевић“ из Крагујевца активна је од пре две године и до сада је организовано неколико веома посећених и занимљивих предавања, везаних за природу и екологију. Председник подружнице др Душко Брковић рекао је да је циљ да се, кроз разна популарно-научна предавања и едукативне радионице и екскурзије, у активности укључи што већи број професора биологије, али и младих људи.
– Проблема у заштити природе има, а „болна тачка“ је човек… Нажалост, програм у школама не посвећује овој теми довољно времена и активности, првенствено у локалној средини, јер су за то неопходни излети, популарно-научна предавања. Потребно је ђаке нижих разреда што чешће повести у околину, да се најпре упознају са оним што је близу – Овчар, Каблар, Јелица, Вујан… Јер, то је начин да се заинтересују за природу, њену заштиту и очување – каже др Брковић и најављује да ће ускоро СБД организовати излет у Овчарско-кабларску клисуру, са циљем упознавања флоре овог предела, а у оквиру предмета екологије чланови ће учествовати у акцији чишћења Међувршја и околине.
