„СТОГОДИШЊАК“ У САВРЕМЕНОМ ЗДАЊУ И ЗНАЊУ
Мали број сеоских школа може се похвалити да су учионице, и после века постојања, пуне деце. А прича о Основној школи „Степа Степановић“ у Горњој Горевници, која 11. марта обележава 100 година непрестаног рада, и по томе, као и бројним другим обележјима и активностима, потпуно је другачија. Наравно, и овај чачански крај води борбу против „одумирања“ села. Али, запослени у овој установи настоје да ђацима обезбеде удобан и леп простор, а поред тога, приоритет им је да деци пруже знање које ће побољшати њихова достигнућа, не само током школовања, већ за цео живот.
И заиста, сваки кутак школе, која је захваљујући пре свега великој донацији Амбасаде Јапана, потпуно обновљена пре две године, одише топлином и осмишљен је креативношћу, како то наглашава директорка Лела Ђачић, свих учитеља, наставника и других радника, заједно са децом. Новцем из донације Министарства енергетике урађена је изолација, фасада и замена столарије, а 2017. од Амбасаде Јапана добили су 73.000 евра, када је замењен кров, спуштени су плафони, потпуно реновирана унутрашњост школе… Јапан је финансирао и реконструкцију санитарног чвора и замену врата, а Град Чачак је одобрио средства за нову електроинсталацију и расвету – ово су само неки од највећих радова у ОШ „Степа Степановић“, због којих се данас може похвалити лепим изгледом и савременим условима рада.
„Четири села, школа цела“ је лого школе, јер осим матичне у Горњој Горевници, у оквиру школе раде и три издвојена четвороразредна одељења у Вранићима, Миоковцима и Милићевцима. О укупно 189 ученика, од чега је 159 у матичној, брине 38 запослених. Оно по чему је ова установа посебна је Музејска учионица, као и целодневна настава.
– Као колектив смо јако сложни, тако да смо брзо прихватили идеју да реализујемо овакве пројекте. Схватили смо да су многе сеоске школе „угрожене“, јер је све мање ђака. Руководећи се идејом да сачувамо од заборава успомене на прву школу, отворили смо Музејску учионицу у Вранићима, где је у издвојеном одељењу две године било само два ученика. Данас их је седам, а у посету у ову Музејску учионицу долазе ученици и наставници из многих других школа. Са скамијама, катедрама, витринама, дневницима и другим предметима из тог периода, изгледа баш као пре 100 година. Грнчарска, конзерваторска, „Од зрна до погаче“, школа ткања, луткарска, само су неке од девет радионица у Музејској учионици, за коју се, због великог интересовања, унапред прави распоред – поносно каже директорка Ђачић…
Припреме за велики јубилеј теку још од 1. септембра, јер се током целе школске године разним активностима обележава ова важна годишњица. Богат програм ће бити приказан за Дан школе, када је централна прослава, којој ће присуствовати бројни гости из градске управе и јавних установа, као и бивши ученици који су постали признати стручњаци у својим професијама. Према речима директорке, позвани су и најстарији ученици, они који су били у генерацији 1934/1935, када је направљена и прва фотографија. Програм осмишљава неколико тимова наставног особља, заједно са ученицима. Велику монографију, богато опемљену са много података и старих фотографија, радио је професор Светислав Марковић, а школа је добила и своју химну, која ће остати и за наредне генерације…
В. Тртовић
Цео текст прочитајете у новом броју „Чачанског гласа“
