ЉУБО НОВКОВИЋ ЗАХВАЛАН ОСОБЉУ НА ГРУДНОМ ОДЕЉЕЊУ
Љубо Новковић, чије фотографије су читаоци „Чачанског гласа“ често могли да виде у нашим новинама, дуго ће памтити протекли октобар, када му је, како сам каже, живот „висио у ваздуху“. Али, неће заборавити ни помоћ, негу и бригу, коју су му у тим тешким тренуцима пружили здравствени радници на Грудном одељењу чачанске Опште болнице. И управо, у знак велике захвалности, желео је да изнесе своје утиске.
Као и многи други, ни Љубо није „слушао“ свој организам, већ је занемарио „сигнале“, због чега је доживео инфаркт плућа. Симптоми су почели од септембра, када му је почела да отиче нога због упале унутрашњих вена, које је „лечио“ облогама. Када то није помогло, обратио се изабраном лекару који га је упутио код хирурга. Добио је инјекције и антибиотике, али је „тромб“ из ноге ипак убрзо доспео до плућа и јак бол га је пробудио једне ноћи. После интервенције Хитне помоћи, одведен је на Грудно одељење, код др Наде Лазовић, која му је улила велико поверење. После одговарајуће десетодневне терапије, он се опоравио…
– За тих десет дана видео сам колико се сви лекари и медицинске сестре труде, и поред веома тешких услова рада. О великом броју пацијената брине недовољан број медицинских радника. Посвећеност пацијентима показивали су у свакој визити докторке Лазовић и Лидија Шоћ, са неколико младих колега. И медицинске сестре су увек биле благонаклоне… Сви они, то сам сам доживео, и осмехом лече људе – каже Љубо и запосленима на овом одељењу упућује велику захвалност на бризи и професионалном лечењу.
– Често можемо да чујемо замерке на рад медицинских радника, на многим одељењима, не само у Чачку… Али, оно што сам ја видео и доживео, је потпуно другачије. За др Лазовић и др Шоћ имам само лепе речи, али и за њихове младе колеге, за које се надам да ће остати на том путу – закључује Новковић, који из сопственог искуства поручује другима да не одлажу одлазак код лекара, јер они им једино могу пружити адекватну помоћ.
Новковић износи и једну замерку, која се односи на заказивање за дијагностичке апарате, на које се понекад чека и више месеци, а често су од велике важности за човеков живот.
В. Т.
