У оквиру конкурса “Оrganic”, НЛБ банка наградила је најбоље произвођаче органске хране у Србији за 2916. годину. Зоран Ристановић, чачански пољопривредник, освојио је прво место и добио новчану награду од милион динара.
У Србији има на стотине произвођача органске хране, па се награда НЛБ банке, како истиче Зоран, може сматрати великим успехом. Конкуренција је била изузетно јака, учествовало је 80 произвођача, са добро осмишљеним пројектима.
– Бити први у било чему није лако, а камоли у органској производњи и преради. Сматрам да је прави потез то што је награда у материјалу, а не у новцу, јер ће сваки динар бити уложен у унапређење производње. Наравно да је ова свота новца премала да би се нешто озбиљније урадило у једном овако захтевном послу, али, у постојећим економским приликама, сваки динар је драгоцен. Жао ми је што чачански произвођачи немају неку озбиљнију материјалну подршку да се опробају у овом виду производње, јер Чачак има одличне предиспозиције да постане велики центар органске производње, препознатљив у Србији, али и шире. Европске земље немају довољно органске хране, а у околини Чачка имамо на хиљаде хектара здравог земљишта, које је погодно за такву производњу. Када би неко од надлежних препознао интерес да се пољопривредницима пружи озбиљнија потпора у заснивању органске производње, житељи села не би били принуђени да чекају да им неко обезбеди посао, да отвори малу фабрику за тридесетак радника, а да се на конкурс јави десетоструко више кандидата – каже Ристановић.
Победник конкурса НЛБ банке пољопривредом је почео да се бави пре 15 година, тачније почетком октобра 2000. године, када се из Чачка преселио у Пријевор и из корена променио своје навике.
– Определио сам се за село и направио одличан избор. Никада се због тога нисам покајао. Схватио сам да чачански крај има на десетине села, од којих се до центра града стиже врло брзо. Градски живот није могао много тога да ми понуди, јер је на листи мојих приоритета био здрав живот. Сматрао сам да село има много предности, посебно ако се налази надомак града. Природа, чист ваздух, добра вода, здрава храна – све оно о чему сам сањао нашао сам у Пријевору, на само седам километара од Чачка. Ово село има бољу инфраструктуру од многих градова у Србији: нова школа, вртић, спортска хала, улична расвета… Интернет користимо већ 10 година. Иако се никада нисмо бавили пољопривредом, почели смо да производимо воће и поврће за наше потребе. Брзо сам се заинтересовао за органску производњу, јер сам првенствено желео да се моја породица храни здраво. Напредовао сам лагано и временом проникао у све тајне органске производње – објашњава вредни пријеворски домаћин, који је, заједно са супругом Данком, сином Немањом (14) и кћеркама близнакињама Аном и Неном (12) успео да направи одличан спој здравог стила живота и одрживог породичног посла, који може да им обезбеди сигурну егзистенцију.
Почетак је био тежак, али то је својствено сваком послу, тврде Ристановићи. Иако су се одважили да крену у један за њих сасвим нови и, према проценама многих, веома неизвестан посао, ни у најтежим тренуцима нису посустали. Жеља за самосталношћу била је највећа покретачка снага у њиховој тежњи да заснују сопствени бизнис. Како истичу, никада нису желели да раде за било ког послодавца, већ само у сопственој режији.
– Органска производња на самом старту захтева велика улагања, која по хектару износе око 7.000 евра. Осим здравог земљишта, неопходно је обезбедити машине, одговарајуће алате, пластенике… Баш као и за већину гра|ана Србије, и за нас је то био исувише велики залогај, па смо се определили да постепено развијамо производњу. Већ четири године имамо сертификовану производњу. Имамо купце из читаве Србије. Добар део својих производа продајемо код куће – у еко-брвнари. Разрадили смо и друге начине продаје: посредством интернета, кућном доставом, слањем пакета… Често робу шаљемо аутобусима за иностранство – наводи Зоран.
У домаћинству Ристановића кажу да су њихови купци људи који су постали свесни разлика између органске и оне друге “вештачке” хране. Они који једном купе органске производе врло брзо схвате да се таква храна на нашим просторима јела пре више деценија, када хемијски препарати нису били у масовној употреби.
– Органски производи су на нашем тржишту дупло скупљи од оних из конвенционалне пољопривредне производње. Ако је прскана јабука 70, ова наша је 150 динара. На европском тржишту, органски производи имају вишеструко веће цене. Реч је о богатијим државама, у којима се много више пажње посвећује здравствено безбедној храни.
Ристановићи обрађују 10 хектара здраве, деценијама нетакнуте земље. Хектар је у сопственом власништву, а све остало узимају у закуп. У производњи не користе хемијске препарате, све је потпуно природно. Највише новца утроше на уништавање корова, три до четири хиљаде евра по хектару. Иако је овде реч о петоструко скупљој производњи, никада нису користили државне субвенције, које по хектару износе 30 евра, јер тај новац, како објашњавају, „поједе скупа папирологија“.
– Држава не чини довољно за село! Због неконтролисаног увоза хране, уништена је конвенционална пољопривредна производња. С друге стране, органска производња би могла да има добру перспективу, за 10 година Србија би могла да постане као Швајцарска, само када би држава подржала произвођаче. Апелујем на надлежне институције на републичком и локалном нивоу, али и Србе из дијаспоре, да помогну произвођаче здравствено безбедне хране, јер је то у интересу свих нас. Ово је борба за здравље наше деце, боље да пунимо њиве произвођачима органске хране, а празнимо дечја одељења у болницама, јер ово је једини пут да нам храна буде наш лек, како су то пре много векова изнедрили највећи мудраци – поручује Зоран Ристановић.
В. С.
