АРГУМЕНТОВАНЕ ЧИЊЕНИЦЕ, А НЕ ЕМОТИВНО ОБОЈЕНА УВЕРЕЊА
У Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању, прошлог викенда, одржана је радионица под називом „Дечје дебате о правима детета“. Реч је о пројекту који реализује Ужички центар за права детета у сарадњи са Амбасадом Сједињених Америчких Држава у Београду. Општи циљ пројекта је подршка имплементацији дечијих и људских права у пракси у срединама у којима ће бити реализован и допринос демократизацији у Републици Србији. Дебатне тимове чине по десет ученика старости од 16 до 18 година, из три града (Ужица, Чачка и Краљева) у којима ће бити реализоване и дебате.
Изабрани ученици ће похађати два дводневна модула (обуке), “Права детета” (који је одржан прошлог викенда) и “Методологија конструктивног дебатовања” (који ће бити реализован у јануару). Очекивани исходи обука су да ученици и вође тимова дефинишу могуће теме дебата (физичко кажњавање деце, инклузивно образовање, родно засновано насиље, дискриминација и маргинализација деце са сметњама у развоју…), јачање аргументације чланова тима кроз истраживачке задатке, развијање сарадње између чланова тима, обучавање ученика да изражавају своје ставове, мишљења, осећања, вредности и идентитете на позитиван, конструктиван и аргументован начин како би остварили своје циљеве… Након обука, дебатни тим од десет ученика ће кроз састанке и друге видове консултовања са вођом тима припремити две до четири различите теме за дебату. У сваком граду ће бити реализоване по четири дебате, првенствено у школи са великим простором.
Јелена Жунић Цицварић, директорка програма Ужичког центра за права детета, напомиње да је реч о једногодишњем пројекту, чија је основна тема дискутовање и дебатовање о интригантним темама из области права детета, у форми конструктивне дебате.
– То је важно зато што сматрамо да кроз форму конструктивне дебате, једног специфичног начина изношења мишљења могу да се ставе у фокус јавности, код деце и младих, одређене теме које изазивају контрадикторности, или постоје различити ставови. Специфичност форме је да ће деца и млади који учествују у овом пројекту учити да бране одређени став јаким аргументима. Деца ће научити шта значе јаки аргументи, шта је аргументација заснована на чињеницама, а шта аргументација заснована на уверењима. Дебата као вид комуникације, као вид дискутовања о одређеним друштвеним темама, доприноси развоју критичког мишљења код младих, што је јако важно, јер је оно једно од основних циљева образовања. Важно је да уверења или неке вредности заснивамо на чињеницама, а не на “рекла-казала” информацијама, не на неким спекулацијама, или наслеђеним формама размишљања – нагласила је Јелена Жунић Цицварић.
Према њеним речима, важна тема која се обрађује јесте и група грађанско политичких права, односно, права деце да изразе своје ставове, да њихово мишљење буде узето у обзир у свим поступцима који су за њих битни:
– Јако је важно да деца осете ситуације манипулације, декорације и квазипредставништва, да то доживе и схвате као вид кршења права, јер су честе ситиуације у свакодневном животу, у школском животу да се њима манипулише, или да имају улогу декора, а да тога нису свесни. Деца су на радионици говорила и о томе колико се њихово мишљење не уважава, колико је заступљена узрасна дискриминација. Управо зато што су млади, одрасли сматрају да њихово мишљење није релевантно, да то што они причају, заправо, није у њиховом најбољем интересу.
Анђела Баковић, ученица друге године чачанске Гимназије у Чачку, каже да су на радионици научили да кроз неко лично искуство схвате како је другој деци која имају неки проблем:
– На пример, покушали смо да без употребе једне руке, доминантне, урадимо неке задатке који су нам се свакодневно чинили баналним и нисмо рамишљали о њима. Схватили смо да то неким људима може представљати проблем, схватили смо да нису свакоме потребе исте и да не могу да кажем да је неко моје право важније од права друге особе. Некоме ко живи у земљи где је рат, вероватно је најзначајније право о заштити живота, а нама то тренутно не делује као јако битно.
Ученик треће године чачанске Гимназије Павле Савићевић изразио је велико задовољство што је учесник ове радионице:
– Било ми је занимљиво, а од следеће обуке очекујем да ћемо кроз психолошке “игрице” и занимљиве радионице сазнати нешто ново и унапредити досадашња знања. На првој обуци смо доста причали о дискриминацији, много сам научио. Сматрам да породица треба да угради механизам у нама како да препознамо и спречимо дискриминацију.
Лазар Симић, ученик четвртог разреда краљевачке Гимназије, каже да му је велико задовољство што је упознао дивне младе људе из Ужица и Чачка, али и стручњаке у овим областима:
– Посебно се радујем примењивању знања о правима детета, али и дебатовању, јер сматрам да је наша највећа одговорност управо преношење знања вршњацима и младима у нашим градовима. Али, и свим људима који су заинтересовани да утичу боље на своју околину и да сазнају више о правима која нису права “тамо” неке деце, него свих нас.
Ученица четврте године ужичке Гимназије Анита Богојевић је често учествовала у реализацији оваквих пројеката и, како каже, упозната је са овим темама:
– Али, никада нисам била са овако одабраним и дивним људима, нико није стидљив, сви су комуникативни, сви желе да учествују у овом програму, слободни су да кажу своје мишљење, што је јако битно. Све је ново, можемо да чујемо разна мишљења и тако променимо и побољшамо нешто код нас. Иако тренутно учимо о правима деце, о дискриминацији и осталим проблемима који нас муче, кроз занимљиве радионице и учествујемо у њима. Захваљујући томе можемо боље да разумемо све те проблеме са којима се сусрећемо и да размишљамо на прави, најбољи начин.
Следећег месеца тридесеторо младих из ова три града похађаће другу радионицу у вези техника дебатовања, кроз симулације на различите теме заправо ће учити шта су дебата и снага аргумента.
Тим лидер за Чачак Катарина Дуњић Мандић, школски психолог – виши педагошки саветник, истакла је да изабрани ученици на овим радионицама имају прилику да развијају све друге вештине које нису могли у школи, да сарађују, тимски раде, развијају своју комуникациону компетенцију у смислу уважавања другог мишљења.
– То је квалитет који је у нашој средини ретко заступљен, а ово је један од програма који ће младе у томе подржавати, да уче да аргументовано, критички бране своје ставове, да говоре чињеницама, а не из уверења, не из срца, него из мозга. Важно је да њихове речи буду аргументоване чињенице, а не емоционално обојена уверења, која ће, у зависности од тога колико су гласни, бити прихваћена, или неприхваћена – нагласила је Катарина Дуњић Мандић.
Н. Р.
