СТАРИНСКИ РЕЦЕПТИ ОЖИВЕЛИ ЈЕЖЕВИЦУ
Мирисала је Јежевица на кукуруз и качамак прошле недеље… Али и на проју, свадбарски купус, јабуке, грожђе, крушке… У дворишту школе у овом подјеличком селу опет се, као некад, певало, играло, док се спремао такмичарски пастирски качамак, а поред, на ражњевима, окретало се понеко прасе и јагње. Окупљени око главних кувара, бројни помоћници од јутра су припремали све што треба… А испоставило се, за добру дружбу и не треба баш много. Пролеће у октобру је био добар почетак прве званичне “Качамакијаде” у Јежевици, која је прошле недеље, 7. октобра, сабрала десетак екипа, углавном из овог и околних места.
Како и колико кувати качамак, шта се може у њега додати и да ли је то уопште потребно, водиле су се мале полемике међу такмичарима, па и члановима жирија. “Ерски” качамак кува се три-четири сата, а гладна уста и очи тешко да то могу издржати. Зато се већина одлучила за моравски рецепт – кување од највише сат, а у њега или уз њега, ко шта воли.
Главни за медије у “Очајним домаћицама” био је весели “безимени” кувар, док су Слађа, Олгица и Драгана “пазиле” на котлић. Он је изричит да је најбољи онај старински рецепт, који је научио од своје бабе Божане.
– Главно је да га треба стално мешати, да се не би угрудвао и угрумуљичао. Прилог – само добар кајмак и сир! А могу га спремити лако и мушкарци, само да добро мешају – шаљиво је одговарао на добацивања посматрача.
Међу такмичарима била је и екипа предузећа “Поло”, коју је предводио Цане Јовановић. Качамак су припремали у лонцу, по златиборско-златарском рецепту. Значи, без мешања.
Тим “Гулашијаде”, победник је у спремању разних јела на многим сличним манифестацијама, а Дарко Ђуровић каже да је њихов такмичарски качамак био готов за свега двадесетак минута. Најстарији на такмичењу био је Милун Тошић из Мрчајеваца. У деветој деценији живота, спремао је, поред такмичарској јела, и говеђи гулаш. Каже да је важно качамак служити у дрвеним посудама, уз обавезан кајмак и сир, како то традиција налаже. У Јежевици је био и његов земљак Бранко Вуловић, са екипом “Мрчајевчани”, који сматра да је важно да се народ чешће окупи око лепих ствари, да опет почну дружења са пријатељима и родбином. Најмлађа и најсимпатичнија била је десеточлана екипа младих из Јежевице. “Кувари у покушају”, јер нико није старији од 15 година, баш се својски трудила.
Такмичарска екипа удружења “Еко парк Јелица”, чије је седиште баш Јежевица, бројала је чак 20 чланова, јер, како је то рекао “главни кувар” Срђан Бошковић, поред качамака, мора се спремити и нешто конкретно.
Подсећање на традицију, на претке, на то ко смо и одакле, то је основна идеја због које је, како је рекла Катарина Спасојевић, председница Савета месне заједнице, покренута манифестација. А жеља је да се наредних година “Качамакијада” одржи и окупи још више мештана и њихових гостију и да млади људи у што већем броју остану на огњишту предака. Њих је било на овом скупу, иако их је све мање у селу. Као и деце у школи, коју сада похађа свега четири ученика. Не тако давно, 1965. године, у истом објекту било их је око 400!
Жене Јежевице припремиле су за госте богата и разноврсна јела. Иако је све било бесплатно и са ње се радо јело, трпеза у центру дворишта била је увек пуна. Радује и да су најмлађи Јежевчани, баш у част манифестације, написали песме о свом селу, кукурузу…
“Питао сам лепе кукурузе, ко зелене кошуље им везе…”, стихови су младог Милоша Сатарића. О историји села и школе говорио је дугогодишњи учитељ, сада у пензији, Илија Поповић.
В. Тртовић
НАЈБОЉЕ “ОЧАЈНЕ ДОМАЋИЦЕ”
Према одлуци жирија, прво место у кувању пастирског качамака припало је “Очајним домаћицама”, друго екипи “Еко парк Јелица”, а трећи су “Кувари у покушају”, који су се након проглашења искрено радовали освојеном пехару.
У културно-уметничком програму, поред здравичара, фолклорних и певачких група, учествовао је окрестар Марка Трнавца, прва труба овогодишњег Сабора у Гучи.
Целу репортажу прочитајте у новом броју „Чачанског гласа“