Општина Горњи Милановац је у буџету за 2018. годину за мере подршке руралном развоју определила 50 милиона динара, од чега је 43.900.000 динара намењено субвенционисању пољопривредних газдинстава. Овакав аграрни буџет сврстава Горњи Милановац у сам врх локалних самоуправа у Србији, које издвајају највише средстава за пољопривреду. Програм мера подршке је урађен у складу са потребама развоја пољопривредних газдинстава и местима где се она налазе.
У септембру 2016. године, реорганизацијом Општинске управе формирана је Канцеларија за пољопривреду, као израз потребе да се пољопривредним газдинствима пружи одговарајући сервис услуга. Како наводи Милка Недељковић, шеф Канцеларије за пољопривреду, Општина Горњи Милановац је веома разуђена, простире се на 836 киломера квадратних, има 63 насељена сеоска места и више од пет и по хиљада регистрованих пољопривредних газдинстава, што представља несумњиво велику базу потенцијала, што сасвим јасно указује да би пољопривреда требало да заузме веома значајно место и препозна као развојна шанса целокупне општине. Увиђајући огромне, али недовољно искоришћене потенцијале пољопривреде горњомилановачких села, општинско руководство је настојало да значајније повећа аграрни буџет, тако да се од 2017. године за субвенционисање пољопривредне производње издваја 50 милиона динара. Од опредељених средстава, 44 милиона се усмеравају на директна давања пољопривредницима.
– Имамо пет програма мера подршке пољопривредницима. Највећа средства се издвајају за подизање вишегодишњих засада воћа, где субвенције износе до 60 одсто од укупне вредности инвестиције. До 60 одсто од укупног улога износе и субвенције за пластеничку производњу и пчеларство. Набавка опреме и механизације за пољопривредна газдинства се субвенционише са 50 одсто средстава од укупне вредности инвестиције. За житеље Шилопаја и свих других села, која имају идеалне услове за сточарску производњу, веома је значајно субвенционисање набавке основног стада – квалитетних уматичених јагњади, старости од шест до 18 месеци. Овом мером покушавамо да побољшамо расни састав оваца и обновимо овчарство на нашем подручјку. Пољопривредници су веома заинтересовани за ову меру подршке и они који задовољавају услове конкурса добијају осам хиљада динара по уматиченом грлу. Од куповине јагањаца, односно подношења захтева за субвенције, до исплате средстава прође углавном око два месеца, јер је процедура крајње поједностављена. Локална самоуправа даје подршку и за куповину уматичених јуница и за ову меру су највише заинтересовани сточари прањанског краја, где је и основана сточарска задруга.
Локална самоуправа подржава све добре иницијативе житеља сеоских месних заједница, посебно када је реч о оснивању различитих удружења. Тако је било и у случају оснивања „Шилопајске панораме“, као и реализације пројеката, које је ово удружење за одрживи развој села замислило, истакла је Недељковић.
– У наредном периоду ћемо помоћи пољопривредницима горњомилановачких села да дођу до значајнијих средстава посредством учешћа на домаћим, али и страним конкурсима. Велику шансу за унапређење пољопривреде видимо и у ИПАРД средствима, који су намењени поспешивању пољопривредне производње. Поменути фондови Европске уније стоје на располагању пољопривредним произвођачима, али и њиховим удружењима и задругама, где ће они бити у прилици да аплицирају за средства без икаквог новчаног учешћа, али под условом да су успели да припреме добру пројектну документацију. У наредном периоду ћемо ревносно пратити све активности на том плану, почев од расписивања конкурса, било домаћих или страних, и настојати да пружимо неопходну подршку пољопривредницима и њиховим задружним организацијама, како би благовремено аплицирали за средства – навела је Недељковић, изражавајући уверење да ће горњомилановачка пољопривреда врло брзо кренути узлазном линијом, уколико сви заједно, и пољопривредници и надлежни у локалној самоуправи буду здруженим снагама радили на обнављању добре задружне праксе и унапређењу пољопривреде.
Како је најављено, већ у наредној години ће пољопривредници Србије моћи да аплицирају за средства из Ипард фондова и за област поспешивања сеоског туризма, а ту шансу би, према процени Милке Недељковић, могли да искористе житељи Шилопаја и других горњомилановачких села, која су карактеристична по изузетним природним лепотама и чистој животној средини.
– Будућност наших села се крије у производњи здраве хране, органских пољопривредних производа, коришћењу свега онога што је чисти дар природе, промовисању здравих стилова живота… Поручила бих младим људима да има пуно послова који се могу организовати у нашим предивним селима, али да би се они реализовали потребни су посвећеност, упорност и креативност. Оно што је најбитније за пољопривреднике наших села је да се удружују у задруге, како би лакше организовали производњу и лакше пласирали своје производе – поручује Милка Недељковић.
В. Степановић