Комеморативним свечаностима које су поводом 103. годишњице Колубарске битке уприличене 15. децембра у Лазаревцу, присуствовала и делегација чачанског Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.
Заједно са високим представницима Министарства одбране и Војске Србије, званичницима из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, те изасланицима војних мисија Аустрије, Мађарске, Чешке и Словачке, Чачани су ловорове венце положили у крипти Спомен-храма Светог великомученика Димитрија, а потом и код Споменика српског ратника у центру Лазаревца. У крипти Лазаревачке цркве похрањени су посмртни остаци више од 40. 000 погинулих српских ратника и палих аустроугарских војника.
На скупу испред Спомен-храма говорили су председник Скупштине Општине Лазаревац Бојан Синђелић и Негован Станковић, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Говорници су подсетили на историјска факта о Колубарској операцији.
У Колубарској бици, која се догађала у сливу реке Колубаре и на ширем простору западне Србије, сукобљавања Прве армије Српске војске, под командом генерала војводе Мишића, са бројчано и технички далеко надмоћнијим формацијама аустроугарских завојевача, отпочела су 16. новембра 1914. године. Бојеви и окршаји у испрва надмоћној офанзиви агресора, а потом и борбе у незадрживој контраофанзиви српског сељака који је бранио кућни праг, окончани су 15. децембра, славодобитним уласком Српске војске у ослобођени Београд. У тој опсежној и исцрпљујућој операцији пало је 22. 000 српских ратоборитеља. Изненадан тактичко-стратегијски преокрет, изведен под командом генерала Живојина Мишића, и велику победу српског оружја у Колубарској операцији, војна наука сврстава међу најблиставије победе у историји ратовања.
Преко 800. 000 непријатељских и српских војника је војевало у Колубарској бици. Операција се одвијала на немалом простору, од ужичког, пожешког и чачанског краја, па преко Горњег Милановца, Љига, Мионице, Ваљева, Лајковца и Уба, све до Лазаревца и Београда. Одбрамбено-офанзивни успех Српске војске на Колубари био је најзначајнија савезничка победа у првој години светске војне, а тиме и највећа победа српског оружја у Великом рату. Данашњи припадници Српске војске, али и сви грађани, требало би да имају светле узоре у српским јунацима и војсковођама из Првог светског рата, поручили су Синђелић и Станковић.
Пред неколико стотина Лазаревчана, и једним бројем намерника са разних страна, изведен је пригодан уметнички програм. Дирљиву инсценацију на црквеном степеништу извели су београдски драмски уметници Нела Михаиловић, Александар Срећковић и Велибор Мирковић, у сарадњи са девојачком певачком групом „Везак“ из Лазаревца и са београдским гитаристичким дуом Зоран Бранковић и Реља Турудић.
Лазаревачке комеморативне скупове од 15. децембра организовали су Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова и управа општине Лазаревац.
Братислав Јевтовић
