Књига есеја и ликовних критика Момчила Настасијевића „Религиозно осмишљење уметности“ представљена је 27. фебруара у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ у Чачку. Уз беседу Владана Матијевића, уредника издавачке делатности Галерије и описе дела који су инспирисали Настасијевића на есејистику, публици су приближена размишљања еминентног песника и његова схватања уметности, духовности и животне филозофије.
Ауторка поговора Оливера Недељковић приметила је да „родитељи нису покушавали да спрече улазак деце у заводљиве и опасне ирационалне светове уметности“, премда су морали бити свесни истине да, као што пише Настасијевић „они који пођу у уметност, не полазе ни да се обогате ни да се усреће“.
Кустос Галерије Даниел Микић уз пројекције слајдова описао је дела и ауторе о којима је писао Настасијевић у својим ликовним критикама.
Настасијевић пре готово једног века увиђа битном разлику између узвишеног и фантастично-романтичног, донекле схватајући разлику између“праве“ уметности и кича.
„Докле се год једна ствар буде поимала по њеној кори а не по њеној језгри, дотле ће се по правилу о њој говорити увек с више ии мање произвољности, вежбајући тиме ум и на рачун њен правити сасвим различите претпоставке, за које је довољно само додирнути се па да се сруше. Оне чак могу имати у себи и један део истине, па ипак у њима истина није средишна, није начело које све остало подређује и држи у једну и недељиву битност. Но ако се, напротив, уђе у средину ствари, ако се истина постави за темељ нечему што има да се створи, онда ће тај темељ моћи издржати и исполински велико дело“, пише Момчило Настасијевић у „Неколико рефлексија из уметности“, чиме почиње „Религиозно осмишљење уметности“, седмо издање из едиције „Равнотежа“ коју објављује Уметничка галерија „Надежда Петровић“.
Извор: Уметничка галерија
