ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (49)
МОЈСИЊСКА ШКОЛА – МЕШТАНИ ЗИДАЛИ НОВ ОБЈЕКАТ
Деведесетих година 19. века островачка и доњотрепчанска општина престану да плаћају порезе за школу, јер су наумиле да изграде школе у својим местима. Није било довољно средстава за одржавање школске зграде, па је ова прилично оронула. Због тога је 1894. године школа затворена. Школу је мојсињска општина 1894. године, сама од својих скромних средстава, оправила и ова је од 1895. године радила до 1900. године, када је поново била затворена, јер је њена оронулост и дотрајаласт претила рушењем. Затворио ју је надзорник рудничког округа Сретен Пашић. Деца су растурена по школама суседних села. Мојсињцима то није одговарало, па су заједно са Станачанима договорили да прикупе средства (добровољне прилоге) од мештана и да саграде нову школу. Одређен је школски одбор који је на себе преузео велику одговорност. Председник тог одбора био је трговац и економ Милан Милошевић, син Љубомира Милошевића, баш оног свештеника који је био заслужан за отварање мојсињске школе 1857. године.
Мојсињци се бацише на посао и за две године подигоше школску зграду зидану печеном циглом, покривену црепом који је произведен у црепани Војина Лепосавића из Мојсиња, који је такође био члан школског одбора. Главни мајстор на градњи школе био је Вучић Лепосавић из Мојсиња.
Када су радови на школској згради окончани, Одбор школе мојсињске известио је о томе Министра просвете и црквених послова, 12. октобра 1902. године. Одбор је написао да је школа готова. Тада школа поново почиње са радом све до вероломних ратних дана, до 1914. године, кад тадашњи учитељ Михаило Ђурић одлази у војне редове да брани своју отаџбину. Из летописа мојсињске цркве сазнаје се да је непријатељска војска користила просторије школе за своје потребе и да је школску документацију спалила.
Мирјана Ранковић Матовић, професор српског језика у пензији
Фото: сајт ОШ „Татомир Анђелић“ Мрчајевци
