ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (50)
МОЈСИЊСКА ШКОЛА – ДАНАС ОДЕЉЕЊЕ МРЧАЈЕВАЧКЕ ШКОЛЕ
У међуратном периоду школа све више напредује и развија се, а посебно што је и законом одређено да сва деца морају похађати основну школу. Није прекинут рад ни када је земљотрес урушио део шкoлске зграде 1937. Тада су ђаци премештени у кафану Милана Јовановића све док школа није поправљена.
За време Другог светског рата школа није имала прекид у свом раду. По завршетку Другог светског рата дешавају се велике промене у земљи, а самим тим и у свим областима друштвеног живота. Школство је схваћено много озбиљније и сада су у круг образовања обухваћена сва деца. Чак се кренуло са описмењавањем и свих старијих слојева становништва. Четвороразредне школе прерастају у осморазредне, па је осмогодишње школовање постало законска обавеза.
Школа у Мојсињу није прерасла у осморазредну због премаленог простора. Мојсињска деца добијала су у њој четвороразредно образовање. Ученици су даље настављали школовање у Мрчајевцима. Тако је остало и до данас.
Када је 1961. године покренута иницијатива да школе добију своја посебна имена по некој знаменитој личности из историје наших народа, најчешће се све везивало за борце из Другог светског рата, па је школски одбор донео одлуку да мојсињска школа добије име палог борца, мештанина Љубише Ђурића. Овај избор је тог момента био прави, јер Љубиша Ђурић потиче из фамилије која је овој школи подарила четири учитеља. Ово име носила је само две године, јер је 1963. припојена мрчајевачкој школи и од тада представља њено истурено одељење.
Мојсињска школа и даље траје, али са смањеним бројем ученика. Остаје нам само да верујемо да ће село поново оживети и да ће се деца све више рађати, јер грех би био према нашим прецима да се школа, која је у тешким временима била интернат, затвори.
Мирјана Ранковић Матовић, професор српског језика у пензији
