На први поглед многе успешне пословне жене углавном остављају утисак јаких, амбициозних, самосвесних, савршених, хладних, елегантних дама, које верују у себе и, чини се, непогрешивим корацима савладавају све животне изазове. Ипак, није увек све онако како изгледа на први поглед. И оне су, пре свега, супруге и мајке, жене са сновима и жељама, слутњама и страховима… Иако њихова посвећеност некоме или нечему превазилази све границе, што често и јесте тајна успеха, када их мало боље упознате откријете да су све те “победе” оличење личног доживљаја света око себе. Поред очекиване истрајности и одлучности, за осећања успешности, испуњености и задовољства, најважнија је равнотежа пословног и приватног живота, што потврђује и наша саговорница Весна Гојковић, чланица Удружења пословних жена “Надежда Петровић” и Кола српских сестара и власница парфимерије “Авис”. Ова успешна жена се у последње три деценије бавила различитим пословима које повезују лепота и уметност. У разговору за наш лист открила је и један део своје душе, оно што заиста воли, што чува у себи, чиме се већ дуго бави, али никоме није причала… како каже, чак ни њени пријатељи не знају пуно о томе…
Весна Гојковић је у свет уметности закорачила на “врховима прстију”, када је као седмогодишња девојчица почела да се бави класичним балетом и то је била њена прва љубав. Вежбала је и ритмичку гимнастику, освајала награде, међу којима су биле и две бронзане медаље. Са 19 година је отворила балетску школу “Пчелица” у Ужицу, али се истовремено опробала и у цвећарству, јер је цвеће одувек одушевљавало. Иако је рано постала “сам свој газда”, око пет година је живела на релацији Ужице – Београд, где је студирала педагогију на Филозофском факултету. Од понедељка до петка је била на предавањима у Београду, а викендом је у Ужицу држала часове балета. Потом се удала, дошла у Чачак и посветила породици, супругу Владу и деци Дарји и Матеји. Заједно са супругом, који је иначе завршио Електротехнички факултет, отвара парфимерију.
– Знање и образовање су веома важни, јер подижу самопоуздање, без обзира на то којим послом се бавите. Али, рад у парфимерији, односно са козметиком, такође је још један вид лепоте који ме је инспирисао. Парфимерија “Авис” већ 27 година успешно послује, одолевала је свим кризама и времену у коме живимо. После неколико година основана је и велепродаја козметике “Рара Авис”, која се бави увозом и дистрибуцијом козметике, и генерални је заступник фирме “Straub Cosmetics” из Немачке. Фирма је постала и увозник и заступник дамских ташни “Елизабет Џорџ”, за тржишта Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
“Алба Авис” је штампарија у саставу предузећа која се бави штампом рекламног, промотивног, канцеларијског материјала, лаке картонске амбалаже, рекламних и комерцијалних кеса, каталога, проспеката, флајера… али пружа и професионалну услугу у области графичког дизајна и припреме за штампу – започиње причу о породичном послу Весна Гојковић, наглашавајући да је уметност (сликање и украшавање рамова за огледала), коју је чувала само за себе, “долазила” у малим паузама и тренуцима предаха од породичних и пословних обавеза.
И како то обично бива, у једном моменту је упознала Марију Лукић, власницу радионице “Схаббy схиц дизајн”, која се бави рестаурацијом и редизајном старог и новог намештаја.
– Било ми је интересантно оно што Марија ради, али најлепше је то што смо се одмах зближиле и постале пријатељице. Марија ме је подржала и инсистирала да моје радове покажем јавности. Тако је и уследила заједничка изложба у Галерији Народног музеја “Креације и рукотворине”, где сам први пут излагала своја “мала уметничка дела”. Радим слике на платну и украшавам рамове огледала. Инспирација су ми најчешће море, морске дубине и небески простори, васиона, али и моја машта… Идеје најчешће дођу пре спавања, када сте између јаве и сна, када не знате да ли спавате или сте будни… Видим неки облик и то касније пренесем на платно… Уметничка “црта” увек нађе свој пут и начин како да се испољи. Сликање ме одведе у неки други свет – само мој. Зароним у машту и препустим се… Оквире огледала редизајнирам са разним материјалима, кожом, металом, стаклом, каменчићима… Шта год видим занимљиво у природи, може да оживи на неком огледалу. Нарочито ми је пријатно кад радим заједно са Маријом. У њеној радионици, у простору који је готово сав у камену, лепо осветљеном, у пријатној атмосфери, слушајући Моцарта (што ме подсећа на мој балет), лепо се дружимо и стварамо… – каже Весна Гојковић.
Воли слике великих формата, воли да се изражава на великим површинама, као што воли бескрајно небо или море… Реакције људи су веома добре, углавном се одушеве експлозијом боја, а најчешће користи плаву, зелену, љубичасту.
– Слике радим с рељефом, дводимензионалне су ми постале досадне. Увек сам тражила начин како да испољим рељеф на слици, да се уклопи у облик, у оно што желим да представим. Некада слика личи на пужеву шкољку, на планету, на плод нара који пуца, понека је у виду цветања, рађања новог живота, еволуције… – објашњава наша саговорница.
Док смо разговарали у једном лепом “каменом” студију, у коме Марија ствара чаролије од намештаја, а од недавно и Весна “мала” уметничка дела, весело су се сећале својих првих утисака једна о другој.
– Док је нисам лично упознала, Весну сам доживљавала као одмерену жену, праву даму. Наравно, она јесте дама, фина, културна и образована жена, али је са пријатељима и отворена, насмејана и расположена. У последње време заједно радимо и када је посматрате видите да је поптуно у свом свету. Осим тихе музике, углавном је тишина, не причамо док радимо, али као да цела просторија “врви” од позитивне енергије. Весна свему приступа са пуно енергије и то је много лепо за око. Ужива док ради и то се примећује на сваком њеном огледалу, на свакој слици… Заправо, она ужива у свему, шта год радила… – открива Марија Лукић.
Ове две даме планирају и заједничку изложбу, у неком великом простору коме ће, наравно, свака на свој начин, дати лични печат, како би посетиоци уживали у различитим видовима лепоте. А то је најлепше описао Иво Андрић, када је рекао: “Вредност лепоте је у бескрајној разноликости видова у којима нам се јавља. У томе је и њена оплемењујућа снага и њена највећа драж”.
Н. Р.
