СЕЛО ХВАЛЕ И У ЊЕМУ ЖИВЕ!
У великом броју села у Србији итекако је присутан тренд учесталих миграција младих људи, који напуштају сеоска домаћинства и замењују их животом на асфалту. За разлику од таквих средина, у једном чачанском селу полако се развија једна сасвим другачија прича, која охрабрује чак и највеће скептике да поверују да се поражавајућа демографска слика наше земље може релативно брзо поправити, наравно уз одговарајуће напоре и мере. Да још увек постоје они који се не одричу тако олако својих кућних огњишта, потврдио нам је леп пример способних, младих и оптимизмом наоружаних младића из Мршинаца, који ревносно бране боје свога фудбалског клуба и уживају у благодетима родног села. За разлику од многих вршњака из неких других сеоских средина, они су одлучили да своју будућност граде управо у месту где су провели детињство и сањали најлепше снове.
Никола Бојовић (34), тренер ФК „Мршинци“ каже да њихов клуб спада у ред млађих (постоји тек непуне две године), али да је у њему остварен одличан спој искуства и младости, што обећава добре резултате. Ипак, оно што краси овај клуб и помера границе спорта у неке сасвим друге воде јесте интересатна прича његових играча, који нису хтели да се одрекну живота на селу, иако су се и они на свом животном путу сусретали са одређеним потешкоћама. Неки од њих су већ основали породице и успешно одгајају децу.
– Остао сам да живим овде у селу. Ожењен сам и имам двоје деце. Радим у „МД профукту“, тако да нисам принуђен да свакодневно путујем у град ради посла. Иако се многи жале да код нас нема довољно посла, они који су упорни увек пронађу решење. Немамо стандард какав имају неке развијеније земље, али смо задовољни што можемо својим породицама да обезбедимо оно што је најосновније. Свако ко живи на селу је увек у прилици да произведе здраву храну, тако да му остаје више новца за неке друге потребе или прохтеве деце. Осим здраве животне средине, добре хране, пространства које их окружује, наша деца овде имају основну школу и вртић, тако да им ништа не недостаје за нормално одрастање – каже Бојовић.
СПОРТСКИ ДУХ ПРЕНОСЕ И НА ДРУГЕ СФЕРЕ ЖИВОТА
Жарко Каровић (44), регионални менаџер за продају „Бамбијевих“ кондиторских производа, отац двоје деце – кћерке Милице и сина Лазара, и капитен ФК „Мршинци“, успешно усклађује пословне и породичне обавезе са спортским активностима. Он сматра да су житељи села поред старог краљевачког пута успели да сачувају истинску љубав према природи и велику посвећеност пољопривредним радовима, усађујући таква осећања и у срца својих потомака.
– Док у другим сеоским срединама млади најчешће размишљају о светлима града и узбудљивијем животу, момци из Мршинаца и околних села су спремни да засучу рукаве и зараде довољно новца за пристојан живот. Колико су ревносни на њиви и сваком другом послу, исто толико се предају и спорту. Ово је добра и здрава прича и настојимо да својим примером мотивишемо младе из других средина да пронађу одговарајући начин да обогате свој живот. Негујемо спорт и за то би требало да увек имамо времена. Тако васпитавамо и своју децу, јер спорт захтева дисциплину и срчаност. Спортске активности нам доносе и велика пријатељста, добро дружење и забаву, што је свакако боље од прекомерног седења испред рачунара, у затвореном простору. Добар дух са терена преносимо и на остале сегменте живота – рекао је за наш лист капитен тима Каровић и додао да су ови млади људи из ФК „Мршинци“ остални верни средини у којој су одрастали и да за њих највећу срећу представља то што ће и они својој деци моћи да приуште оно у чему су и они сами бескрајно уживли.
НИГДЕ НЕМА ОВАКВОГ БОГАТСТВА И МИРА!
Немања Ђорђевић (28), идејни покретач оснивања ФК „Мршинци“, иначе отац петогодишње девојчице, сматра да су све сеоске средине веома лепе за живот, првенствено због здравља људи и добрих навика мештана.
– У клубу нас има тридесетак. Наши фудбалери су претежно запослени и многи од њих заузимају у фирмама високо позиционирана места, што је за сваку похвалу. Нико од нас не чезне за светлима града, јер овде имамо све. Момци који нису ожењени такође планирају да живе у селу, што нас посебно радује, јер нашу среће треба да градимо сами и она се налази овде на нашим огњиштима. Не спадамо у ред оних који се стално жале, већ се боримо да створимо нешто лепо за себе и своје најближе. Овде није реч само о спорту, већ и о опстанку нашег села. Ово је све наше, нигде нема таквог богатства и мира и у свему томе треба да уживају наша деца и генерације које долазе. Ако се мало више активирамо имаћемо бољи животни стандард од европског, јер неопходне ресурсе имамо. Недостаје нам само мало више идеја и упорности да их реализујемо. Дошло је време да се вратимо добрим провереним вредностима и да поштујемо своје корене – каже Немања, додајући да ће у наредном периоду настојати да заједничким снагама осмисле и реализују и друге културне, спортске и забавне садржаје, радионице за младе и слично.
Млади и скромни људи, који су одабрали живот у сеоској средини, живе живот пуним плућима. Како истичу, додатну снагу им дају деца, која редовно долазе на терен да присуствују тренинзима својих очева и њихових клубских другара, покушавајући да се, баш као и њихови узори, успешно изборе за лопту.
Мршинци имају 435 домаћинстава и око 1.240 житеља. Баш као и у другим сеоским срединама у Србији, и овде постоје бројна старачка домаћинства. Млади су у проеклих двадесетак година често одлазили из села у веће градове или иностранство, најпре због школовања, а након тога и запошошљавања.
Јовица Вучићевић, председник Савета МЗ Мршинци, наводи да се и њихово село у претходном периоду суочило са падом броја становника, првенствено због ниже стопе наталитета и миграције становништва. Ипак, оно што је итекако уочљиво у протеклих неколико година, млади људи се у њиховом селу све чешће одлучују да остану на својим огњиштима, где заснивају своје породице, што посебно охрабрује и може послужити као добар пелцер осталим сеоским срединама.
В. Степановић
Комплетну репортажу прочитајте у данашњем броју „Чачанског гласа“.
