ЛОКАЛНЕ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ И СТРАТЕГИЈА КУЛТУРНОГ РАЗВОЈА
Од прошлог месеца у петнаест градова Србије спроводи се истраживање на тему „Модели локалних културних политика, као основа за повећање културне партиципације“. Истраживање спроводе Факултет драмских уметности из Београда – Институт за позориште, филм, радио и телевизију и Завод за проучавање културног развитка, републичка установа културе. Средства за реализацију истраживања добијена су на конкурсу швајцарске фондације Helvetas, а наручилац истраживања је Министарство културе и информисања Републике Србије. Резултати истраживања биће јавно објављени и презентовани у септембру.
Истраживачки тим недавно је посетио Чачак, како би сагледао рад локалних одељења, задужених за област кулуре, али и установа културе, у сегменту партиципације и презентације програма. У малој сали Дома културе одржана је и панел дискусија са представницима цивилног и приватног сектора у култури, седам представника удружења грађана, културно-уметничких друштава и НВО. На почетку дискусије, у име истраживачког тима, обратила се Татјана Николић, са Факултета драмских уметности у Београду, која је нагласила да се од присутних очекује да изнесу своје оцене о културној понуди и функционисању културе у Чачку и да је важан сваки угао гледања. Све препоруке, позитивни примери и предлози за побољшање стања ући ће у завршну студију урађеног истраживања и званичан извештај, који ће бити јавно презентован. Теме дискусије, биле су: културна понуда, функционисање културе у Чачку, постојање или непостојање културне стратегије, публика, стварање нове публике и културна инфраструктура.
Већи део дискусије користио је дискутантима да представе рад и значај својих удружењаи за локалну културну средину. Било је пуно речи и о начину финансирања одређених пројеката и о томе који су то приоритети у градској културној политици. Током дискусије дошло је до сагласности око неких ствари заједничких за све. Божидар Плазинић, из Центра за визуелна истраживања „Круг“, истакао je да је добро што су коначно посебним конкурсом од ове године одвојени пројекти у култури од финансирања пројеката других удружења, попут пчелара и дистрофичара. Лоше је, истакао je Плазинић, што је укупни буџет за програме у култури, по конкурсу, 3.500. 000 динара, што је слично трошковима новогодишњих концерата на Градском тргу. И Плазинић, као и други представници удружења, залажу се да се јединственом градском политиком одвоји финансирање чисто уметничких пројеката и оних од међународног значаја и вредности, од пројеката који имају више забавни, него културни значај. Током дискусије дошло се и до сазнања, које није било познато неким дискутантима, да се поред финансирања пројеката у култури, по резултатима на градском конкурсу, један одређен број манифестација од значаја за културу града, као и оних који имају културни, уметнички, али и привредни и туристички потенцијал и значај, финансира и преко Туристичке организације Чачка, која самостално, или у партнерству са другим удружењима, организује значајне градске манифестације. Представници Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, Удружење народног стваралаштва „Дукат“ и КУД „Радиша Поштић“ из Мрчајеваца, инсистирали су на значају рада удружења која негују традиционално народно културно стваралаштво и организују читав низ међународних манифестација у земљи и иностранству, као и на чињеници да, поред тога што окупљају велики број младих људи, имају бројну публику на својим манифестацијама и концертима и на најбољи начин представљају своју културу и средину из које потичу на гостовањима, немају потребну и довољну финансијску подршку, што се пре свега односи на рад мањих удружења и друштава. Милорад Јевђевић (КУД „Радиша Поштић“ из Мрчајеваца) је истакао да је у Општини Чачак постојало 22 КУД-а, а да их је данас само четири. За Божидара Плазинића, бројност и посећеност једне манифестације не може никако бити главни критеријум при финансирању манифестације, већ квалитет, број уметника које окупља, иновативност пројеката, међународни карактер, укупан траг који оставља манифестација у локалној заједници и утицај на даљи развој културе и уметности у одређеној средини. Представници више удружења („Круг“, КУД „Бамби“, КУД „Радиша Поштић“), сагласни су у оцени да, без обзира да ли манифестације које финансира Град, промовишу традиционалну, популарну или елитну културу и уметност, у првом плану морају бити уметнички, а не пропратни и комерцијални садржаји.
Жана Ненадић, из Удружења грађана „Прича“, нагласила је да је задовољна односом локалне самоуправе у последње две године према манифестацији „Прича“, у чијој организацији учествује и да су љубитељи популарне културе, кроз рок концерте и друге пратеће уметничке садржаје, добили своју препознатљиву манифестацију. За културног активисту и новинара Душана Даријевића, културна понуда у Чачку је из године у годину све боља и разноврснија, између осталог и захваљујући актерима са независне културне сцене, који уз помоћ Града, организују више значајних фестивала и манифестација, попут „Дана урбане културе – ДУК фестивал“, „Балканске изложбе“, Ликовне колоније и симпозијума „Уметност и папир“, Фестивала амбијентане и етно музике „Карусел“ и других. Поред институција културе, значајни организатори, који су се наметнули квалитетом својих програма, су удружења и организације са независне културне сцене, уз све значајнију подршку и покровитељство Града. Они су понудили потпуно нов модел културног деловања и организације, покрећући својим акцијама пасивне делове друштва и заједнице.
Један од закључака панел дискусије је да нема разлога за било какав анимозитет између различитих културних чинилаца, установа и удружења која промовишу традиционалне вредности, популарну културу, или елитну културу и уметност. Сва су она потребна за што бољу културну понуду, а културна стратегија мора подразумевати јасне приоритете у финансирању и узети, поред посете и друге важне критеријуме у обзир: квалитет, иновативност, међународни карактер, промоција локалне заједнице, младих неафирмисаних уметника, традиционалне културе и савремене уметности. За једног од учесника дискусије С. Матовића (Клуб „Привате“), поред традиционалних културних вредности, популарне културе и елитне уметности, шансу треба да добију и нови иновативни алтернативни уметнички садржаји (велики догађаји који промовишу електронску музику и DJ сцену), који су заживели у другим срединама, а у Чачку недовољно.
Проблем обнављања и нове публике је подједнако важан за све културне актере, као и нови начини најаве и промоције својих активности, који би заинтересовали што већи круг корисника и посетилаца културних догађаја. Неки од закључака односе се и на то да организоване културнне политике и стратегије још увек нема, али да се полако, кроз различите облике деловања и приоритете, назиру основе једне стратешке политике и културног развоја, како у сегменту очувања манифестација од културног значаја за Град, тако и даљег развоја институција и културне инфраструктуре, али и значајног учешћа у култури Града удружења и организација са независне културне сцене, уз јасније изражене критеријуме финансирања одређених пројеката, тачно одређене приоритете и видљиве смернице културног развоја, што је основа културне стратегије, која подједнако брине о очувању културног наслеђа, али и развоју савремене културе и уметности и свих пратећих супкултурних садржаја и креативних израза. Превредновањем постојећег начина финансирања и уз додатна средства за финансирање културних пројеката, ангажовањем свих културних субјеката на обнови и стварању нове публике и развијању интересовања код младих за културне садржаје, а не само забаву, кроз иновативне едукативне програме и бољу информисаност свих грађана о актуелној културној понуди и стварању услова за останак све већег броја школованих уметника из ове средине у родном граду, ствара се позитивна културна и друштвена клима у локалној заједници.
