ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (44)
ЛОЗНИЦА РАВНИЧАРЕВИЋИ
„У селу Лозници, крај Чачка, живела породица која се презивала Ђурић. Јака кућа. У брду. Испод Јелице планине. Уз кућу, испод и изнад куће, са свих страна, виноград до винограда. Под кућом подрум. У подруму винска и ракијска бурад.
Домаћинска кућа. На гласу.
Ђурићи нису имали среће са децом. Млађи се жене. И све иде како ваља. Свадба. Деца. Крштења. Весеља. Али, рађају се женска деца.
Женска деца, кад одрасту, рађају мушку и женску децу. Мушка деца, кад одрасту, рађају само женску децу.
Досети се нека стара, по памети чувена жена, а из исте уклете куће Ђурића, па премести огњиште у равницу. Сиђе с брда у долину. И не само што се фамилија пресели, него и презиме промени.
Исте јесене роди се први мушкарчић. На радост и весеље посусталих укућана.
Тако настадоше Равничаревићи. Повисоки људи. И нестадоше Ђурићи.“
Бранко В. Радичевић (Сујеверице и друге речи, Српска књижевна задруга, Београд 1990)
