РЕВИЈАЛНА ИЗЛОЖБА 35 УМЕТНИКА У ЛИКОВНОМ САЛОНУ
У Ликовном салону Дома културе прошлог четвртка, 22. фебруара, отворена је ревијална изложба 35 ликовних и примењених уметника из Чачка, укључујући и студенте академија, оне који су тек завршили академије, а заступљени су и припадници средње и старије генерације. Изложбу, којом би требало да се обнови, некада традиционална изложба Друштва ликовних уметника “Рисим”, која је организована до пре неколико година, покренула је уредница Ликовног програма Весна Петровић.
Велику заинтересованост младих људи у Чачку да се баве уметношћу оправдава добра традиција, којој су нарочито допринеле поједине установе. На ту генезу је указао ликовни уметник Божидар Плазинић, отварајући изложбу “Чачани, ликовни ствараоци”.
-Чачак је град који је имао срећу у неком периоду када се ова земља отварала према свету да нађе своје место. У време када се градио Музеј савремених уметности у Београду, овде у Чачку никла је једна заначајна институција Галерија “Надежде Петровић” и Меморијал, који је најстарија манифестација у бившој Југославији, а у континуитету траје до данас. Прво југословенко представљање уметника било је на Меморијалу “Надежда Петровић”. Ту је однегована и публика, али не само публика. Међу том публиком јавила се и жеља појединаца да се баве тим послом. Меморијал “Надежде Петровић” допринео је развоју визуелне културе у Чачку, какву има ретко који град у овој земљи. Након тога смо добили и Дом културе 1971. године, који се као институција отворио за све врсте уметности, па чак и за тај аматерски део. Под овим кровом одржано је стотине изложби и ту је присутна и једна едукативна димензија, која је, такође, утицала на развој ликовне и визуелне уметности међу Чачанима. Претраживањем каталога свих релевантних изложби у Југославији од 1983. године до данас, од Октбарског салона до Југословенске академије знаности и умјетности и Бијенала младих, нисам нашао ниједну изложбу на којој није учествовао неко од Чачана. То ретко који град има – истакао је Божидар Плазинић.
У настојању да сагледа, по чему се ова поставка разликује у односу на трендове у свету уметности, Плазинић истиче да су сви векови иза нас имали доминантне уметничке правце, које данашње време више нема. Данас је све плурализам идеја и поетика, што не сматра мањкавошћу, напротив. У том плурализму идеја и поетика, јавља се једна енергија која генерише уметност у другом смеру. Оно што се на овој изложби може видети, јасно потврђује богатство идеја чачанских уметника, пред публиком су све могуће поетике, све могуће технике, приметио је Плазинић и одредио друштвену улогу уметности као такве.
-Уметник више није декоратер простора, није декоратер ничега, он је активан учесник друштвених збивања, друштвено биће које покушава да својим деловањем, ангажовањем, усмери друштво ка једном критеријуму вредности који има своје параметре, вредности која није у магли и која не продаје маглу. Најмлађи учесници ове изложбе ступају на сцену и имају огроман задатак, који их ставља у позицију која им ништа не обећава, а с друге стране, имају моралну одговорност да нешто учине. Знам засигурно да уметност има увек друштвену функцију и да је она бисер друштва, да свему што цивилизација доноси као напредак, уметност даје смисао. Кад говорим о уметности, ту не сврставам само уметнике, већ и све оне људе које уметност интересује и треба да интересује. Чачак данас има поред Меморијала и међународне манифестације, “Библиотека –отворена књига Балкана”, Међународни симпозијум “Уметност и папир”, Пролећно анале, неколико уметничких колонија.
Међу ауторима чији су радови изложени су: Ана Богићевић, Александра Ћосић Маринковић, Лела Томашевић, Вук Ђурић, Магдалена Властелица, Теодора Војиновић, Вељко Врањевац, Тања Гавриловић, Сања Вуковић, Снежана Добросављевић, Рашо Јованић, Ивана Кнежевић, Драгана Лазовић, Раде Мутаповић, Стефан Марјановић, Софија Ружић, Немања Петрић, Милош Стојић, Весна Петровић, Велимир Милићевић, Иван Ђуровић и многи други.
Зорица Лешовић Станојевић
