ИНТЕРВЈУ: ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ, МИНИСТАР КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА О НАЦРТУ СТРАТЕГИЈЕ КУЛТУРНОГ РАЗВОЈА СРБИЈЕ У НАРЕДНОЈ ДЕЦЕНИЈИ
Нацртом Стратегије културног развоја Србије од 2017. до 2027. године, која ће бити предмет јавне расправе, након чега би требало да се нађе пред скупштинским Одбором за културу и посланицима, предложено је, поред осталог, да се издвајања из буџета намењеног за културу сваке године увећавају за 0,1 одсто, чиме би се 2025. године достигао ниво од 1,5 одсто учешћа културе у буxету Србије. Утврђена су три приоритета: развој кадрова, инфраструктуре и европске интеграције и међународна сарадња, као и седам приоритетних подручја, којима су обухваћени сви сегменти културног деловања: развој институционалних оквира у културном систему, одговорна кадровска и управљачка политика, равноправно учешће свих грађана у културном животу, развој културних потреба, култура међусобног разумевања, неговање српског језика и ћирилице и повезивање српског културног простора. Судећи по приоритетима утисак је да се нацрт Стратегије више односи на оперативне и институционалне проблеме, а мање на вредновање стваралаштва. О томе и другим темама из области националне културне политике, а поводом 85. рођендана „Чачанског гласа“, разговарали смо са господином Владаном Вукосављевићем, министром културе и информисања у Влади Републике Србије.
Било је више покушаја дефинисања Стратегије културног развоја и културне политике Србије, али, већина је остала само мртво слово на папиру. Колико је извесно да ће усвајањем нове Стратегије за наредну деценију она бити и реализована? Од чега то зависи?
–Како би се Стратегија спровела у пракси, неопходно је да је прати Акциони план, који је практично завршен. Стратегија је збир начела, принципа, процена и намера, док Акциони план детаљно дефинише рокове за усвајање закона из одређених области, за завршетак капиталних инвестиција, за остваривање онога што је написано у Стратегији и прецизира које институције ће бити задужене за реализацију и начин праћења.
У креирању ове Стратегије, поред Националног савета за културу, учествовала су и друга министарства, канцеларије, представници Цркве и верских заједница, националних мањина и независне културне сцене. Шта очекујете од јавне расправе, где очекујете највише примедби?
–Очекујем да расправа буде вибрантна и да буде укључен велики број субјеката. Имајући у виду да је реч о нацрту Стратегије развоја културе, овај документ има отворене крајеве и спремни смо да прихватимо све разумне сугестије, као и да текст коригујемо решењима која се покажу функционалнијим у односу на она предложена у нацрту.
На чија позитивна међународна искуства сте се ослањали у креирању Стратегије? Чији модел сматрате најуспешнијим?
-Проучавали смо стратегије Хрватске, Француске, Немачке, Мађарске, Русије, Црне Горе и још неколико земаља. Не постоји неки највише примењиван модел, јер свака земља има своје специфичности и околности у области културе. Трудили смо се да уочимо начин како су у тим земљама сагледавали ствари, али нисмо преузимали готова решења, нити смо по сваку цену желели да будемо иновативни.
Један од важних, ако не и кључних сегмената ове Стратегије је и децентрализација културе, односно, њено измештање из великих центара. Како ће се то догодити ако капиталне инвестиције „остају“ највећим делом у Београду?
-Министарство културе и информисања снажно се залаже за децентрализацију културне политике и равномерну доступоност културних садржаја свим грађанима Србије. Обилазећи Србију уверио сам се да квалитетни културни програми нису, нити уосталом треба да буду, привилегија великих центара, попут Београда и Новог Сада. Прошле и ове године МИК је реализовао конкурс „Градови у фокусу“, намењен суфинансирању пројеката локалних самоуправа. За два конкурса укупно је опредељено 291. 963.442 динара за 16 јединица локалне самоуправе. За конкурс је у 2016. години опредељено укупно 151.763.442 динара. Нови Бечеј проглашен је за „Град у фокусу“ и победнички пројекат ове општине финансиран је средствима у износу од 56.763.442 динара. Потписани су уговори о суфинансирању пројеката у још пет градова у Србији: Кикинда – 32.000.000 динара, Зрењанин – 24.000.000, Крагујевац – 18.000.000, Ужице – 12.000.000 и Шабац – 9.000.000 динара. На конкурсу „Градови у фокусу“ подржано је десет пројеката и исто толико градова и општина у укупном износу од 140.200.000 динара…
Поред тог конкурса, наше Министарство је направило низ корака у политици децентрализације културног живота. Рецимо, близу пет милиона динара опредељено је за извођење радова на крову и фасади Народног музеја Топлице и приватизацију Народне библиотеке „Раде Драинац“ у Прокупљу, док је у Лебану отворена књижара у оквиру акције „Књижара за сваки град“. Ово су само неки од примера, свакако да ћемо уложити максимум напора да оваквих пројеката буде више широм Србије.
Којим механизмима ће бити заштићен српски културни идентитет, традиција и културна баштина?
-Једна од кључних одредница нацрта Стратегије развоја културе у Републици Србији од 2017. до 2027. године тиче се дефинисања српског културног простора. Када кажемо културни простор неког народа, не мислимо на политичке и административне границе у којима одређени народ остварује државотворност, већ на простор у коме је тај народ током свих векова свога постојања оставио трагове своје културе. У том смислу, српски културни простор је простор на коме је српски народ током историје оставио несумњиве трагове свог постојања. Културни простор неког народа често се не поклапа са његовим државним простором, већ се простире и загранично, и тако коегзистира са другим културама, углавном кроз међусобно прожимање и оплемењивање, осим када политичко-историјске страсти преузму власт од здравог разума и логике културног развоја и самог живота. Дефинисање слојевитог садржаја српског културног језгра и културног простора, биће искорак у квалитету и свеобухватности размевања вредности које морају бити предмет заштите, унапређивања и материјалне подршке.
Оно што је овдашњу културну јавност обрадовало је и освртање на изградњу Библиотеке у Чачку, после много неуспелих покушаја. У чему ће се конкретно огледати та подршка?
– Првенствено је реч о помоћи локалним самоуправама, не само Чачку, већ и свуда у Србији где за то постоји потреба у решавању проблема адекватног простора за матичне библиотеке. Та помоћ није само материјална, већ и у виду савета, охрабривања. Један од начина да се помогне, свакако је и кроз учешће на конкурсу „Градови у фокусу“.
У Стратегији се као један од циљева наводи и формирање професионалног позоришта у Западној Србији. Чачак је једини град у овом делу земље који, нажалост, нема позориште, иако би имао готово комплетну професионалну кадровску структуру. Да ли се овај план односи управо на наш град?
– Анализом садашњег стања у култури утврђено је да постоји потреба за изградњом позоришта у овом региону, међутим, није прецизирано који је град у питању. Можда то буде и Чачак. Да би се одредио град, мора се спровести додатна анализа, јер на доношење такве одлуке утиче много фактора.
Ви сте и министар информисања. Стање у информисању Србије се често граничи са анархијом. Да ли је могуће клузулама Кодекса новинара дати правну снагу, увести их и у кривично законодавство, и не препуштати их више свачијој (не)професионалној савести?
– Кодекс новинара Србије је акт који су потписала новинарска удружења и кога би требало да се придржавају сви, посебно потписници. О његовој примени стара се Савет за штампу, који је саморегулаторно тело у области штампаних медија. Министарство културе и информисања није надлежно да врши измене и допуне Кодекса, нити има овлашћења да врши измене у Кривичном законику.
Колико би се системом опорезивања кича и шунда у сфери медија и културе као некада, без ускраћивања слобода, могло филтрирати све оно што „смрди“ на нашој јавној сцени?
– Много пута смо поновили да Министарство културе и информисања снажно подржава креирање друштвене атмосфере обесхрабривања непристојних и узнемирујућих садржаја у телевизијским емисијама и дневним новинама. Иако мониторинг садржаја и изрицање мера телевизијским емитерима – од издавања опомена и обавезујућих упутстава до одузимања дозволе – нису у надлежности Министарства културе и информисања, Министарство сматра да све заинтересоване стране, укључујући надлежне органе, регулаторна и саморегулаторна тела, струковна удружења, институције које су на било који начин повезане са медијском сфером у синергијском деловању треба да учине максимум напора како би се скаредни и непримерени садржаји елиминисали из јавног простора.
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Предраг Митић („Вечерње новости“)
ЋИРИЛИЦА, НЕПРОЦЕЊИВИ ДЕО НАШЕ ДУХОВНЕ СУПСТАНЦЕ
И очување језика и ћириличног писма су, верујем, интегрални део овог плана.
–Заштита језика и писма, један је од основних идентитетских изазова у савременом добу. Очување и опстанак језика у поплави глобализације проблем је који се тиче многих ресора, не само културе, већ и просвете, медија, невладиног сектора и других. Исто важи и за писмо. Утисак је да ћирилица полако губи битку и да је има све мање. Зато није крива нека теорија завере, већ просто, дух времена и глобална доминација латинице. Латиница је, такође, писмо дела српског народа и ту чињеницу треба посматрати као предност, а не као ману, с тим што латиницу штити глобални формат духа времена, а ћирилицу нико, осим народа чији је она украс и непроцењива културна драгоценост. Ако за једну или две генерације престанемо да користимо ћирилицу, постоји опасност да постанемо народ који се без достојне борбе одрекао битног дела културног идентитета, који је свесно уништио део своје духовне супстанце и једно од најдрагоценијих наслеђа свог културно-историјског трајања.
ПРОТИВ КАНДИДАТУРЕ КОСМЕТА У UNESCO
Како ћете спречити поново најављену кандидатуру Косова и Метохије у UNESCO? Како сачувати српско материјално и духовно наслеђе на овим просторима?
-Ово је један од великих изазова са којим се суочава Министарство културе и информисања. Око поменуте тематике спроводимо редовне активности у координацији са Сталном мисијом Републике Србије при UNECO-u у Паризу и Министарством спољних послова. Те активности усмерене су првенствено ка томе да целокупна светска јавност препозна и схвати да би пријем тзв. Републике Косово у UNESCO представљао кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Био би преседан да UNESCOО, основан од стране УН, доноси одлуке контрадикторне својој кровној организацији. Поред тога, евентуални пријем тзв. Републике Косова, негативно би утицао на дијалог Београда и Приштине, као и на статус, ионако угрожене српске културне баштине на овом подручју.
Још један од изазова са којима се сусреће Министраство културе и информисања јесте управљање споменицима културе на Листи светске баштине у Србији, посебно на Косову и Метохији, са културним наслеђем од највише вредности за Србију. На овој малој територији налази се више од 1.300 цркава и манастира које чине културно наслеђе српског народа првог реда. Српске светиње на Косову и Метохији стављене су на Листу угрожене светске баштине, што најречитије говори о њиховом реално угроженом положају.
