КОШУТЊАК – ЛОВИШТЕ ПА НАСЕЉЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (77)

КОШУТЊАК – ЛОВИШТЕ ПА НАСЕЉЕ

Месна заједница Кошутњак налази се између Западне Мораве, бедема и пута према “Слободи”. За разлику од познатог шумовитог излетишта надомак Београда, чачанско насеље је стамбена четврт, где су изграђене бројне, углавном породичне куће, нарочито у последњих пола века. Пре десетак година у Кошутњаку су подигнуте и такозване социјалне зграде.

Реч кошута је словенског порекла, а у староруском је имала значење женка јелена. У основи је прасловенска реч шутъ са префиксом ко – (без рогова). Реч кошут постоји у румунском и албанском језику (значи без рогова), а у Мађарској, Словачкој и Чешкој ова реч је често презиме.

Простор Кошутњак је, наводе историјски извори, пре 1833. године био оградио господар Јован Обреновић, брат кнеза Милоша, за свој „зверињак“, у коме је “населио” дивљач за лов. По предању највише је било кошута, по којима је тај део и добио назив који је опстао до данас.

Забран назван Кошутњак помиње се у “Прегледу правитељствени добара у Окружију чачанском под закуп издани” из 1845. године. У закуп га је од почетка те године до краја 1847. узео Милан Тодоровић из Чачка и за то плаћао 151 грош и 27 пара. “Аренду плаћа сваког полгодија о Митрову и Ђурђеву дне”.

Јован Обреновић је тражио да му држава врати одузето имање звано Кошутњак, које је он, како сам каже, пре 1833. године “као пусто место нашавши обградио и у своја добра захватио”. Године 1839. “Начелничество окружно” је ово добро узело господар Јовану, али ни касније није познато, судећи по писаним документима, да му је Кошутњак враћен.

Постоји сећање да је у Кошутњаку била шума са високим храстовима и пашњацима.

(Топоними града Чачка, новинар Мирослав Миле Мојсиловић и новинар и књижевник Радован М. Маринковић, Чачански глас, 1977)

В. Т.