У петак у „Фабикафеу“
ЉУБАВ И ПОЛИТИКА
Концертно представљање албума „Стварност коју стварамо“ горњомилановачког састава „Бело у Боји“
Састав „Бело у боји“ из Горњег Милановца, настао је крајем 2015. године и траје у непромењеном саставу до данас – Миодраг Даниловић, певач и текстописац, Страхиња Стефановић и Наум Симовски, гитаре, Лука Јаковљевић, бас и Милош Кнежевић, бубњеви. Иза њих су наступи и успеси на гитаријадама, мини албум са четири снимљене песме, бројни концерти.
Прошле, 2018. године, снимили су у студију „Клиника Петровић“ осам ауторских песама. Материјал је снимао и миксао Иван Петровић, а албум под насловом „Стварност коју стварамо“ почетком ове године објавила је београдска издавачка кућа „Take it or leave it records“ из Београда. Омот CD издања краси слика Небојше Бежанића, познатог сликара рођеног у Чачку, који деценијама живи у Паризу. По речима Миодрага Даниловића, песме на албуму су подељене на А и Б страну, као некада на плочама. Тема А стране је љубав, као најнежнија потреба, а тема Б стране је политика, као брутална нужност која нам се меша у живот.
Наступ у „Фабрикафеу“ је било пето концертно представљање пред Чачанима, након наступа на предтакмичењу које их је одвело на Гитаријаду у Зајечару, наступа на фетивалима ДУК И „Карусел“ и концертног представљања са бендовима „Збедем“ и „4 особе“ прошлог лета у МЦ „Манчула“. Одличан посао као тонац на концерту, одрадио је познати чачански музичар Александар Савић, који од самог почетка прати рад групе и који их зна у душу.
„Бело у боји“ су од самог старта наступили жестоко, сигурно, са пуно енергије. Одличан гитарски тандем Симовски – Стефановић и „убитачна“ ритам секција Кнежевић – Јаковљевић, тачна к’о швајцарски сат, уз емоцију и суптилност стихова, које сам аутор Миодраг Даниловић уме да пренесе на сцени, где се овај иначе тихи, мирни професор историје уметности, претвара попут др Џекила у мистер Хајда, у „бруталну рок звер“, та два пола, те две различитости, или лице и наличје стварности коју стварамо и јесу главна одлика овог састава који има шта да каже и на одговарајући начин зна да пренесе поруку, емоцију и енергију. Ређале су се тако пред не баш бројном, али верном публиком, „Воли ме“, „Крај тајне осванем“, „Сјај“, „Стварност коју стварамо“, „Сасвим природно“, „Кам“, „Куда ако смем“ и наравно, пред сам крај чудесна „Итака“, песма Милоша Црњанског, за коју никад не би повераовали да може да звучи тако рокерски жестоко и убедљиво. Све у свему један добар наступ и најава даљих интересантних дешавања у „Фабрикафеу“.
Д. Даријевић
Фото: Драган Јовановић
