ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (6)
КОЛО “ЧАЧАК“ – ИГРА КОЈА ЖИВИ
Оно по чему је наш град надалеко чувен је свакако и коло које носи назив по њему. Где год има Срба, а у расејању нас има на свим континетима и у готово свим државама, ако се нешто слави, тешко је да то прође без чувеног „Чачка“. Играју га и други народи, па чак и Турци! На Youtube се могу видети видео клипови како се на свадбама у Истанбулу весели баш уз ово наше народно коло.
Ивана Ћирјаковић, виши кустос, етнолог Народног музеја у Чачку, говори о томе шта коло значи у нашој традицији, као и о самом колу „Чачак“:
„Коло није назив за одређену игру већ за групу игара истог основног кореолошког обрасца. Реч коло представља игру у кругу, ланац међусобно повезаних играча и магијску радњу, јер се затварањем круга заједница штити од свега што би могло да јој нанесе зло.
Не постоје тачни подаци од када се коло игра. По неким претпоставкама стари Словени су веровали да ће енергичним кретањем тела и окретањем допринети да се и Сунце весело окреће. У прошла три века било је обавезан део сеоске и градске свакодневнице. Коло се некада највише играло у централној и западној Србији, па је онда постало народна игра целе Србије.
Коло се креће редовно по кружној, а ређе по спиралној или „змијастој“ линији.Чешћи облик игре је отворено коло. Ту су играчи међусобно повезани, али је ланац на једном месту прекинут, тако да се зна где је почетак, а где крај кола. Играч на почетку кола је коловођа, а играч на крају кец. Оба играча имају у колу нарочиту улогу и бирају се међу најбољим играчима.
У колу постоје одређена правила. Игру су почињали момци или ожењени људи шетњом, често уз вокално-инструменталну пратњу. То је давало посебан значај, како почетку играња, тако и самој игри. Стручни назив за наше најчешће коло је коло у три ( корака ). То није назив за одређену игру већ за групу игара истог основног кореолошког обрасца. Основни образац је три корака по простору, два у месту, па све опет на леву страну.
Игре су углавном мешовите. Држање играча је најчешће за појас. Игра се на целом стопалу, тело је опуштено, а у неким колима мушкарци могу да покрећу раменима лево-десно, а жене куковима. Најлепша српска кола су Моравац, Ужичко коло, Чачак, Врањанско коло, Таковско коло, Златиборске двојнице, Шумадијско коло…
Скоро сва кола се крећу у десно, чак и она симетрична, јер дужина корака у десно се разликује од оне у лево. Сва друга кретања су, уствари, резултат и украс сваког кола понаособ. Могу се видети у извођењу културно уметничих друштава, док неке кораке и кретње могу извести само врхунски играчи.
Од корака је најчешћи тзв. шестерац, играју се три корака у десно, три корака у месту, затим три корака у лево, па три у месту и то се стално понавља. На овај начин играју се Моравац, Ужичко коло, Жикино коло. Карактеристика ових кола је да се сматрају симетричним.
Коло „Чачак“ спада у кола најтежа за игру. Игра се на десет (дванаест) корака, или три у десно, три у месту, два у лево, два у месту, један у лево и један у месту, па се све понови. За „Чачак“ је образац игре 3,3,1 и ово коло спада у несиметрична кола.
Хроничари старог Чачка оставили су записе о забавама и игранкама у прошлим временима на којима се играло народно коло. Драгољуб Јовашевић је о томе забележио: „На оваквим забавама народно коло било је у предности. Тек на четири кола долазио је један „окрет“ (окретна игра)… На свим забавама приређивана је шаљива пошта на основу које је вршен избор „краљице забаве“… После проглашења „краљице забаве“, редитељ игара замолио би прву даму вечери да са њим поведе коло „Чачак“.
