ОД СНОВИЂЕЊА ДО РЕАЛНОСТИ
Веза између уметника, пријатеља и подршке, резултирала је недавно догађајем који је реализован у новом и занимљивом културном простору у граду, о коме се говори као “приватној сцени” Милоша Белића. У том простору постављена је изложба слика и казивана поезија Јелене Перишић, са девојачким идентитетом Елена Матвејев, Чачанке која живи у Београду. Вече је приређено, по речима ауторке, захваљујући Владимиру Радовановићу, који је заједно са Радмилом Рубаковић, рецитовао њену поезију. Изложени су акварели у неколико циклуса.
-Моје слике су манифест мојих песама, на њима су мотиви од сновиђења до реалности. За сликара не постоје границе, увек може да се иде даље и никада није довољно. Све што сам до сада урадила у сликарству има у позадини своју причу. За мене је моја поезија начин говора и изражавања, свакодневни живот. када говорим о својој поезији, говорим о свом животу. Поезија врло често говори о ономе о чему песник ћути- рекла је Јелена Перишић.
“Грлио си моју таму у тренуцима понирања/ и љубио моју освештану дијагнозу… Расипао си латице по умрлим надама/ дисао си моје сабласне страхове…”, пише Јелена Перишић у својој песми “Хвала ти за причу о киши”.
Зорица Лешовић Станојевић
