„РЕЧИ У БОЈИ“, СЛИКЕ ЈЕЗИКА И ГЛАСОВА…
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
Полазећи од чињенице да писмо и типографија представљају визуелну форму језика,чачанска уметница Ана Продановић приказала је у оквиру свог докторског уметничког пројекта хроматско типографско писмо и језик као главни мотив изложбе под називом „Речи у боји“, која је отворена, 11. марта, у средњем холу Дома културе. Изложбу чине плакати дигиталне штампе на којима су као предложак издвојени цитати из списа Лудвига Витгенштајна, који се у својим истраживањима ослањао на природу језика, испитујући утицај језика на домете мишљења и закључивања. За сама слова на паноима скице су настале ручном израдом.
Ана Продановић је основне и мастер студије завршила у Београду на Факултету примењених уметности, на смеру графика и књига, а сада је на трећој години докторских студија на истом Факултету и ради као асистент на Рачунарком факултету и сарадник на Факултету примењених уметности у Београду. Специјалности су јој калиграфија и фонтови.
Човек је одувек покушавао да речи преточи у слику. Писмо је кроз историју имало свој пут у различитим облицима, у почетку су слова – знакови исписивани руком, касније су се развијале разне технике штампе до савремених дигиталних облика. У време исписивања руком развијала се калиграфија која је досезала уметнички ниво, као и уметност исцртавања и украшавања иницијала. И до фонтова које користимо у рачунарима морало се доћи истим путем као до некадашњих слова, а пример за то је и ова изложба за коју је Ана Продановић своје писмо Пленер, започела управо скицама рађеним руком, а уметница је овај фонт урадила и у ћириличној и у латиничној варијанти. Такође је успела да ову типографију представи у свим облицима и кроз текст и појединачно, али и дизајнерски на плакатима у различитим тежинама у бојама, рекла је, поред осталог, уредница Ликовног програма академски сликар Весна Петровић.
-Изложба је почетак завршнице докторског рад. У оквиру саме изложбе тражило се да то буде специфичан фонт, није обично типографско писмо, тако да сам ја осмислила хроматско типографско писмо. То писмо је представљено у штампаној форми на плакатима, а као мотив одабрани су цитати које сам преузимала из књига Лудвига Витгенштајна, трудећи се да сам текст буде повезан са начином на који је приказан, да самим словима и бојама буде приказано оно што је и речено.
Језик је мотив ових радова, сама слова су, заправо, слике језика и гласова, а све кроз Витгенштајнову филозофију, показујући неке омашке и недостатке језика, које се односе уопште на границе људског мишљења. Покушала сам да докажем да писмо може да буде визуелна надоградња неког литерарног садржаја, као што то заговара Витгенштајнова филозофија, али наравно, не јединог садржаја, јер је ово писмо доступно за универзалну употребу. Уколико се вежба годинама, калиграфија може да буде медитативна вештина, која причињава задовољство, али тражи стрпљење – рекла је Ана Продановић и у свом обраћању се осврнула на историјат писма и његов значај за људску цивилизацију.
На нашу примедбу да је „мисао неограничена, а израз ограничен“, јер се често не може све изразити речима и словима, а овде и бојама, млада уметница потврђује да то и јесте порука овог рада, да покаже како језик утиче на мишљење, и како мисао не можемо увек прецизно изразити употребом језика.
