“БИБЛИОТЕКА – НОЈЕВА БАРКА”
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
У престоничкој Галерији “Београд” до прошле недеље била је постављена самостална изложба чачанског уметника Божидара Плазинића “Библиотека – Нојева барка”. Инсистирајући на култури сећања, Плазинић је на 42 експоната, већином у форми књиге, као личним визуелним дневницима, вођеним скоро три деценије, како сам каже, “бележио” време и догађаје, на личном и ширем историјском концепту.
У предговору каталога ове изложбе Александра Лазар пише: “Изложба Божидара Плазинћа “Библиотека – Нојева барка”, део је вишегодишњег циклуса, у чијем је средишту књига као интимни и пластичко-језички запис уметника. Алудирајући на Библијску тематику, овај назив указује на тежњу уметника да сачува оно највредније од корпуса књига/знања, личног и колективног о/сећања од потопа свакодневице и заборава. Чином спасавања из отписане грађе спремљене за рециклажу, Плазинић књиге преводи у уметничке експонате, који по свом садржају и функцији постају дневници…
Концепт уметничке књиге Божидара Плазинића почива на феномену сећања, где је дневник/књига, основна јединица за бележење, организовање и алхемијску трансформацију мисли. Сећање је у Плазинићевим радовима приказано као талог – природна формација материје, или блок, као статистичка формација информација. Талог је при том поетски одговор на бизарне, гротескне наративе, историјски појачане до заглушености.”
Ликовни критичар листа “Политика” Љиљана Ћинкул, у издању од 13. јуна пише: “Плазинић је у својим радовима концентрисан на визуелно сензибилизовање меморијских и цивилизацијских кодова. Разумевајући да друштвени и уметнички активизам може бити подстицајан и у сопственом животу и у стваралачком систему, Плазинић је основао Међународни симпозијум “Уметност и папир”, значајан у овом делу Европе, иницирао истраживање на релацији екологија-уметност-природа, што је врхунски показатељ улоге уметности и уметника у развијању еколошке свести. По принципу спојених судова, ехо ових и других Плазинићевих активности преноси се на његов атељејски рад, структуришући идеју, материјал и реализацију у један смислени комуникацијски склоп.”
Београдска изложба чачанског уметника побудила је велико интересовање стручне јавности, а претходно је приказана у Софији, Пријепољу и Горњем Милановцу.
