БИЉАНА ПАНТОВИЋ ПРАВИ ЛУТКЕ, ТАШНЕ И МНОГО ТОГА ЈОШ…
Чачанка Биљана Пантовић има свој свет, у коме допушта детету, сачуваном у себи, да се игра стварања свега што зажели и замисли. Тај свет врло радо дели са другима… Руке само следе неисцрпну Машту, која је код Биљане будна увек, чак и док разговара о наизглед обичним стварима, уз пратњу надарених очију, које могу „да украду“ сваки ручни рад. И управо тако се за њу увек отварају нове идеје, планови, технике…
Има свој бутик у центру града, али, како сама каже, трговина јој није омиљени свет. Зато све што израђује рукама за своју душу, пружа јој велико задовољство, испуњеност и мир. Дуго година правила је медењаке и колаче за посебне прилике, права мала уметничка дела, за које је имала поруџбина не само у Чачку… Али је у једном тренутку схватила да би могла и нешто друго да ради, па је пре две године „постала луткарка“, тек да једној драгој особи направи оригиналан поклон. Из истог разлога је пре два месеца настала и прва макаронс торбица, коју је Биљана исхеклала, иако се никада пре тога није опробала у овом ручном раду…
Жеље да постане пејзажни архитекта или васпитач помало су се ујединиле када је родила Владимира и Александра, јер управо захваљујући њима догодио јој се „сусрет“ са сопственом креативношћу. За њих је направила маске за први маскембал у Чачку, средином 90-их година. Са маскама „мускетара“ освојили су прву награду публике и жирија. Након тог успеха, живот је усмерио у неке друге воде, али се у њој ниједног тренутка није изгубила жеља да игром дође до креације.
Такве су и све Биљанине лутке, које су нам заправо и привукле пажњу на њеном инстаграму „Медена креација“. Основни материјал је пустована вуна, коју ова маштовита Чачанка сама израђује. Направила их је до сада неколико десетина и свака, са много детаља, има своју причу. Одећу за лутке, такође шије сама. Осим њих од вуне прави и папуче, налик руским тапочкама, а целе протекле зиме „опсесија“ су јој биле и ташне од истог материјала. Док на њима посматрате пејзаже, куће, са свим детаљима које додатно прави, изгледа као да Биљана „слика“ на вуни. До купаца углавном долази преко препорука или интернета, а за креативне рукотворине их има, сматра Биљана, и у Србији, а посебно у иностранству. Једна лутка је одлетела за Париз, торба на Нови Зеланд, папуче за Москву…
– Самој себи понекад крадем слободно време, јер једва чекам да се вратим раду. Зато често у својој ташни носим „алат“ – иглу и конац. Сада много тога можете научити и на интернету, Руси доста раде ручне радове. Уз сопствене идеје, свако ко жели и хоће може развити ствараоца у себи. Понекад кренем од неке идеје, а направим нешто сасвим друго, тако да ниједна лутка, ташна, било шта, не може да буде иста. Најлепше је када дођем близу краја и схватим да је то нешто ново и за мене. Мале паузе правим лети, јер тада волим да радим у дворишту, да будем поред Мораве… – са нескривеним заносом прича Биљана и додаје да сваки рад захтева доста времена, љубави и првенствено стрпљења.
Тренутно је у „новој фази“ – прави лутке за сликовницу „за мало већу децу“ Јелене Ћусловић, чију је „верну копију“ недавно направила. Своје знање би радо делила са неким ко жели да научи ове ручне радове. И пристала је на разговор за „Чачански глас“ у нади да ће инспирисати друге, бар да пронађу свој хоби, а неки можда и занимање.
В. Тртовић
Целу репортажу можете прочитати у празничном двоброју „Чачанског гласа“
