ИНТЕРВЈУ: ДР БОГДАН ТРИФУНОВИЋ, ДИРЕКТОР ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ И ПРЕДСЕДНИК БИБЛИОТЕКАРСКОГ ДРУШТВА СРБИЈЕ
Аутор: Зорица Лешовић Станојевић
Директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ др Богдан Трифуновић је заједно са библиотекарима Чачка и Србије имао интензивно лето. Као млад и образован човек који се бави и струком и науком, није пропустио могућности да, када је реч о библиотекарству, иде у корак са светом. То му је омогућило учешће на неколико међународних форума: Светском конгресу библиотекара у Пољској, у организацији водеће светске асоцијације библиотека и библиотекара IFLA и Годишњој конференцији Америчког библиотечког удружења (ALA) у Чикагу. За „Глас“ нам говори о искуствима, сазнањима и стандардима које је донео са ових светских сусрета и шта нас то ново очекује у новом здању Градске библиотеке …
Стручно усавршавање и праћење стандарда у библиотекарству је и Вашом функцијом председника Библиотекарског друштва Србије постало видљиво и на међународном плану?
–Функција председника Библиотекарског друштва Србије је волонтерска позиција у четворогодишњем мандату, која захтева значајно време и енергију, али ме испуњава осећајем да се ипак може нешто урадити од интереса за запослене у области културе. Кроз најстарије библиотечко удружење, које у 2017. години слави седам деценија од оснивања, и једно је од најмасовнијих удружења у култури у Србији уопште, рад српских библиотекара добија међународну видљивост коју тешко да може да надмаши било која појединачна установа или лични успех. У том смислу једна од мојих основних мисија као председника Друштва јесте у заговарању удруживања и враћања идеји заједничког наступа када је то потребно и могуће, јер смо претходних пар деценија сведоци партикуларизације струке и затварања у уске професионалне интересе, што доводи и до незаинтересованости за послове или статус колега који можда раде на другом спрату исте зграде.
Колико српско библиотекарство касни за светским/европским стандардима?
–Не касни много на нивоу образованости или праћења трендова, али касни када су у питању инфраструктурни пројекти и улагања. Довољно је посетити библиотеке у нама блиској Словенији да се разуме овај став. Постоји још једна област где има могућности за побољшањем, а то је стратешко опредељење државе да се кроз инвестиције промени и перцепција библиотека као депоа за књиге.
Библиотекарство већ одавно није само пука позајмица књига, данас се дефинише као библиотечко-информациона делатност. Колико ће информатика утицати на удаљавање читалаца од књиге?
-Кључни део вашег питања лежи у проблему маргинализације књиге, читања и културе у савременом друштву оптерећеном већ дуготрајним процесом материјалног, али рекао бих и духовног осиромашења. Ту су библиотеке само један од чинилаца излаза из тог стања, али мислим не и најважнији. Са друге стране, библиотеке су већ дуго у процесу трансформације,м условљене променама у друштву, економији и технологији, а информационо-комуникационе технологије су ту важан фактор промена. Мислим да технологија неће једнострано утицати на удаљавање, већ ће омогућити и другачији приступ књигама у дигиталном, видео или аудио облику, што је захтев и времена у ком живимо. Све анализе показују да без обзира на експанзију интернета и дигиталних технологија, као што су електронске књиге, књига у папирном облику и даље налази пут до читалаца и купаца, што указује да је реалнији сценарио симбиозе штампаних и електронских издања у будућности.
Министарство културе је у пуном износу подржало пројекат БДС за мобилност уметника и професионалаца „Библиотекари на путу: 1.000 километара до 1.000 идеја“. Захваљујући, поред осталог, и њему, посетили сте библиотеке у Чешкој, Пољској и Словачкој. Каква сте искуства у тим посетама стекли и понели?
–Тај пројекат је управо осмишљен како би колеге из Србије имале прилику да присуствују у већем броју најважнијем светском конгресу наше струке, а који је у 2017. години организован у Вроцлаву. Пошто се путовало аутобусом, одлучено је да се посети један број библиотека на том путу и колеге с којима сам био једнодушно деле осећај одушевљења виђеним установама, које су у претходних двадесетак година редом реновиране или изграђене.
Иако не говоримо о најразвијенијим државама Европе и света, били смо сведоци шта за људе у тим градовима значе модерне установе културе са становишта целоживотног образовања, информационе писмености или културне сцене. Тако да смо закључили да су јаке установе културе центри око којих се окупља и идентификује локална заједница.
Били сте недавно учесник и излагач једног од три рада из Србије, одабрана на Светском конгресу библотекара у Вроцлаву у Пољској? Шта су достигнућа и циљеви ИФЛА?
-ИФЛА је најзначајнија светска асоцијација библиотека и библиотекара, та скраћеница се у целом библиотечком свету изговара са поштовањем. Ово је било моје друго учешће на том конгресу са прихваћеним радом у досадашњој каријери, јер се конгрес сваке године сели на други континент. Без обзира на реалне тешкоће уживог праћења рада IFLA, пре свега због материјалних трошкова, IFLA је омогућила да се библиотекари уједине у циљу јачања позиције библиотека у свету 21. века. Један од најзначајнијих пројеката ИФЛА зове се „Глобална визија“, њим се утврђују будући приоритети за позиционирање библиотечко-информационе делатности у оквиру глобалних циљева које су Уједињене нације поставиле за достизање до 2030. године. Фондација Била и Мелинде Гејтс је овај пројекат подржала за наредних десет година са донацијом од преко 31 милион долара.
Шта је била тема Вашег рада, како се котира библиотекарство локалних средина попут наше, у односу на локалне средине у Европи?
-Мој рад се бави искуством Центра за дигитализацију Библиотеке у Чачку у дигитализацији и заштити културног наслеђа Чачка и околине у дигиталном облику. Пошто је ово најстарији такав центар међу јавним библиотекама Србије, не пропуштамо да кроз наше радове и презентације промовишемо оно што је урађено од 2007. године, као и актуелне пројекте које не раде друге библиотеке, попут очувања записа на превазиђеним аудио-видео медијима или дигитализација фабричких листова некадашњих привредних гиганата чачанског краја. Ове теме су реткост за јавне библиотеке у свету, у САД је незамисливо да се тиме бави нека градска библиотека због комплексности описаних послова и потребних ресурса, али мој став је одувек био да је неопходно препознати ризике који постоје за културно наслеђе једне средине и да је потребно на време реаговати. Због таквог опредељења и подршке коју сам тражио и добијао, Чачак има најпродуктивнији и најразвијенији Центар за дигитализацију грађе у било ком облику, изван круга националних институција Србије.
Овог лета били сте и у Чикагу, којим поводом, како функционишу библиотеке у Америци, шта је на вас уоставило утисак?
-То је био мој трећи боравак у САД од 2002. године, а друго учешће на Годишњој конференцији Америчког библиотечког удружења (АLА). Сама конференција је огромна, са око 15.000 учесника, а ја сам ове године говорио о отвореном приступу знању и информацијама у пракси библиотека Србије, на позив Секције за међународну сарадњу АLА. Америчке библиотеке су развијене и коришћене, а њихова способност да у технолошком смислу прате новине је за нас у Србији још увек далеки сан. Додуше, треба рећи да је то повезано и са изузетно развијеном издавачком индустријом, па су библиотеке у САД подржане кроз своје буџете да могу да прате трендове и плате услуге других компанија којима се обезбеђују нови или бољи сервиси за кориснике.
УСКОРО НОВЕ УСЛУГЕ У НОВОЈ И НАЈМОДЕРНИЈОЈ БИБЛИОТЕЦИ У СРБИЈИ
Које стручне новине ћете „уселити“ у нову зграду Библиотеке?
-Средином 2018. године нова зграда требало би да буде спремна за опремање и усељење. Важно је истаћи да ће након реконструкције и доградње објекта Дома војске, нова зграда бити најмодернија и једна од највећих јавних библиотека у Србији, наравно, уколико буду уважени аргументи стручне јавности зашто је неопходно да то буде само Библиотека. Нова Библиотека ће омогућити да добијемо простор за одељења и услуге које смо одавно требали да имамо у граду: велика читаоница за студенте и ученике, електронска читаоница, простор за тинејџере и младе са одељењем за аудио и видео колекције, мултимедијалну салу, велику салу за програме и скупове, летњу позорницу, галеријски простор за изложбе књига и другог библиотечког материјала, простор за легате и посебне колекције, одељење стране књиге, депо итд. Све наведено су новине за нас, јер нисмо имали довољно простора да омогућимо те услуге, или да сместимо све збирке књига које имамо, као у случају легата или књига на страним језицима.
