Завршено 54. Дисово пролеће

На завршној свечаности 54. Дисовог пролећа, одржаној у петак, 26. маја 2017. године испред  споменика Владиславу Петковићу Дису у Чачку, песникињи Злати Коцић, јединственој појави у савременој српској књижевности, уручена је Дисова награда.

Свечани програм почео је отварањем изложбе о животу и стваралачком путу лауреата 54. Дисовог пролећа. Изложба са пратећим каталогом симболичног назива Светлосне лестве Злате Коцић, чији је аутор Оливера Недељковић, а дизајнер Миленко Савовић, отворена је у Позајмном одељењу за одрасле читаоце чачанске Библиотеке.

Обраћајући се присутнима, ауторка је захвалила добитници Дисове награде и свим сарадницима рекавши да  проничући у поезију Злате Коцић, у њене вртложне слике и несагледиву дубину симбола и загонетних сигнала, као каквим светлосним лествама, ми силазимо у властито срце. А тај силазак је једини сигурни успон.

Изложбу је отворио песник Никола Вујчић, члан жирија за Дисову награду. Он је нагласио да чачанска Библиотека даје велики допринос српској поезији кроз издавачку делатност која сваке године прати манифестацију (часопис „Дисово пролеће“, две књиге песама лауреата Дисове награде и награде „Млади Дис“ у едицијама „Књига госта“ и „Токови“ и каталог изложбе добитника) као и кроз саму изложбу плаката и књига посвећену лауреату. Програм који је водила Биљана Раичић почео је песмом Злате Коцић „Водени точак“ у интерпретацији драмског уметника из Чачка, Братислава Јанковића.

Свечаност се наставила у познатом амбијенту дворишта Народног музеја у Чачку, испред Дисовог споменика где су овогодишњи лауреати Дисовог пролећа, Злата Коцић и Јована Маројевић положиле венац,а присутне у име Града Чачка поздравио градоначелник Милун Тодоровић.

У програму „Хармон-и-ја“ чији је назив инспирисан тек објављеном књигом изабраних песама Злате Коцић под називом „Хармон“ најпре су представљени најбољи млади аутори који пишу есејистику на српском језику. Председник жирија за Есеј о Дисовом стваралаштву, Светлана Шеатовић, прочитала је образложење у коме се између осталог каже да је жири у саставу Мина Ђурић, Бранко Вранеш и Светлана Шеатовић (председник) закључио да и даље постоји интересовање за Дисову поезију и да је половина есеја писана високим академским стилом са прецизном научном апаратуром што показује да су пред нама лепе могућности за нова тумачења. Шеатовић је честитала награђенима: Милану Вурдељи, студенту на мастер студијама српске књижевности Филолошког факултета у Београду за рад „Сабласно“ (1. награда), Јелени Цветић, апсолвенту на Катедри за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду за рад „Бодлеровско наслеђе у Утопљеним душама Владислава Петковића Диса“ (2. награда) и Немањи Д. Јовановићу, мастер филологу из Ниша за рад „Ретроспекција и антиципација Владимира Петковића Диса“ (3. награда) којима је директор манифестације Богдан Трифуновић уручио дипломе и новчани део награде.

Публици је у наставку представљена овогодишња добитница Младог Диса, песникиња Јована Маројевић из Никшића. Председник жирија Предраг Петровић је честитао добитници и рекао да је то поезија интимних стања и доживљаја која су изражена пробраним језиком, богатом сликовитошћу и суптилно успостављеним ритмом слободног стиха. У широком мотивском распону од преиспитивања телесности, еротике и сексуалности до пројектовања властите интиме у просторе природе, траве, неба и језика, лирски субјект ове поезије проговара аутентичним и снажним гласом…

Злата Коцић је уручила плакету „Млади Дис“ песникињи Јовани Маројевић, чији ће   награђени рукопис „Убери ме“ Градска библиотека Чачак објавити до краја године.

Злата Коцић, песникиња јединствене визије, преводилац и есејиста, по оцени жирија у саставу Радивоје Микић, Никола Вујчић и Јана Алексић за песнички свет чија је основна карактеристика дубока сакарализација света и живота заслужила Дисову награду чији је новчани износ Злати Коцић уручио градоначелник Чачка Милун Тодоровић, а плакету, рад академског графичара Зорана Јуреша, директор манифестације Богдан Трифуновић.

Он је честитао добитници прочитавши извод из образложења у коме се између осталог каже: Поезију Злате Коцић карактерише посебна брига за језички израз, оденосно склоност ка оној врсти грађења нових речи за коју је велики песник Иван В. Лалић сматрао да може бити разлог да Злата Коцић буде проглашену за Кодерову кћи. Поред језика, Злата Коцић посебну бригу посвећује композицији својих песама, циклуса и збирки и та њена песничка скрупулозност указује на потребу за достизање високих артистичких домета…

Поезија ће, верујем остати то што јесте. Сублимат сублимата. Она почива на принципу склада, згуснутости, кохезионих сила. Одражава стање духа. На сасвим посебан, једино њој својствен начин, упија и сажима духовна искуства и домете прошлости…Верујем у енергију њене речи, мисли, музике, речи су Злате Коцић, добитнице престижне Дисове награде која је традиционалном беседом лауреата затворила 54. Дисово пролеће.

Свечани програм који су водиле Маријана Лазић и Марија Радуловић музиком су употпуниле ученице Средње музичке школе „Др Војислав Вучковић“ Сара Шћепановић и Катарина Ђокић уз клавирску сарадњу Алексе Броћића. Стихове Злате Коцић говорио је Братислав Јанковић.