Завичајно Друштво “Чачани” у посети суседима
Бугарска на длану
Земља пољопривреде, зеленила и мириса ружа
Једна телевизијска репортажа о старом граду Несебру, који је под заштитом Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), определила је чланове Завичајног Друштва „Чачани“ да се упуте у посету суседне Бугарске. Три ноћења, четири лепа дана, чак до Црног мора и ето Бугарске на длану. Од области Сливнице, преко Софије и Великог Трнова, до највеће луке Бургас и драгуља на Црном мору Сунчевог брега и Несебра, па у повратку, као круна свега – Пловдив, остаће запамћени као изузетан доживљај.
Историја каже да је Милош Обреновић кренуо на Бугарску, али се прерачунао, па су нас Бугари на Сливници потукли до ногу и стигли до Ниша. Уз ову причу водича Дарка, Нишлије, ангажованог од агенције „Маркос тоурс“ из Чачка, са којом већ трећи пут уживамо на путовањима, дошли смо до главног града Софије, где живи милион и триста хиљада становника. Улазак у град је подсетио на наше сиве солитере из доба соцреализма. Касније смо били пријатно изненађени Витоша булеваром и црквом Александра Невског. У цркви Свете Недеље смо палили свеће, јер су ту сахрањене мошти краља Милутина. Следи црква Ротонда, некадашња краљевска палата и на крају велелепни национални театар. Општи утисак: широке улице, уређени плочници и фасаде старих зграда и дрвореди са обе стране.
Другог дана пута стижемо у Велико Трново, град специфичне архитектуре и богатог културног наслеђа. Смештен је на меандрима реке Јантре са неколико стрмих брежуљака, где се налази стара тврђава Царевац и мноштво средњовековних цркава и манастира. Трново је некада било главни град. Нашу пажњу највише је заокупила посета цркви Светих 40 мученика из 13. века у којој је првобитно био сахрањен Свети Сава. С поштовањем смо погледали лепо означено место где је почивао.
Вече смо дочекали у великом летовалишту Сунчев брег. Док су уморни Чачани отишли на спавање, нас десетак се прошетало до обале, уз наше водиче Ивана и Дарка. Било је доста шале и смеха и пуне ципеле песка. Највећи лучки град Бугарске Бургас дочекао нас је у сунчаном јутру. Уз панорамско разгледање посетили смо и националну изложбу цвећа. Из земље познате по овој производњи понели смо пут Чачка најлепше (и најјефтиније) орхидеје и друго цвеће живих боја.
Сви смо у очекивању да видимо стари град Несебар. Историја овог места дуга је 2.500 година. Ово је град музеј са остацима преко 40 цркава из различитих периода историје. Богатство старина учинило је да град Несебар буде уписан на листу Светског културног наслеђа под заштитом Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу. Сви правимо десетине фотографија и признајемо – вредело је доћи. А да у граду старина има и младости (у зрелим годинама!) показали су Чачани на свечаној вечери у ресторану на обали Црног мора уз песму и игру и лепу храну која подсећа на нашу, уз нешто специфичне зачине.
Повратак кући четвртог дана води нас кроз Пловдив, град старији од Рима, који лежи на седам брегова и кроз који протиче река Марица из оне наше чувене битке. Сада је престоница културе у Европској Унији са преко триста манифестација. Импресионирало нас је Римско позориште из другог века које се и данас користи за културна збивања и пространо шеталиште са платанима и лепо уређеним фасадама.
Сазнали смо да им је минималац триста евра (иако су задржали своју валуту лев), да пристојно живе грађани Софије и приморских места, док су остали у већем сиромаштву. Сазнали смо и да им је 35 одсто површине под очуваним шумама и зеленилом, а мирис руже вас дочекује у бројним продавницама сувенира, кроз парфеме и сапуне разних облика и боја. Свакако ово је пут за памћење…
Милица Допуђа
