Милош Трифуновић Зец: ЖИВОТ ЈЕ БЛУЗ

Прича о страственом љубитељу и колекционару блуза Милошу Трифуновићу Зецу

ЖИВОТ ЈЕ БЛУЗ

Страствени љубитељ и промотер блуза, власник једне од највреднијих колекција ЦД издања овог жанра у Србији, а можда и на простору бивше Југославије је Милош Трифуновић Зец, тих и скроман човек, кога можда свакодневно срећете на чачанским улицама.  Раних седамдесетих година Зец се заинтересовао за блуз и набавио је свој први албум „English Rose“  британског састава Fletwood Mac.  Од тог тренутка непрестано расте његова заинтересованост и љубав према блузу. Плоче наручује из Америке, Енглеске, Немачке, купује их у Италији или на београдској берзи.

Колико су коштале плоче крајем ’70-их и почетком “80-их и да ли је било тешко одвојити новац за њих од скромне радничке плате?

– Плоче су коштале од пет до 12 фунти уз обавезну поштарину. Моја плата у то време у Фабрици хартијебила је између 500 и 600 немачких марака, а за плоче сам одвајао око 150, некад и 200 марака. Задовољство вредно трећину плате.

Квалитетна колекција плоча подразумевала је и квалитетан грамофон, али и осталу пратећу музичку опрему?

–  У то време музичка опрема није била јефтина. За свој грамофон „Техникс“ и појачало у то време сам издвојио два милиона тадашњих динара.

Колико је у твојој колекцији било плоча и због чега си их распродао и прешао на оригинална близ цд издања?

– Имао сам пробраних око 1.200 плоча крајем осамдесетих. Било је ту и раритетних издања, која су се заиста тешко набављала и била су веома скупа. Са појавом ЦД формата, почео сам да скупљам дискове, нове наслове, а желео сам и да задржим своју колекцију плоча. Међутим, време ратова деведесетих и тешко доба транзиције приморало ме је да своју колекцију плоча муком стечену распродам, због чега ми је веома жао. Временом сам успео да прикупим на дисковима скоро сва издања која сам имао на винилу и још много нових наслова, али и да обновим своју HI-FI opremu. Моја колекција дискова броји преко 1200 наслова.

Ниси само страствени колекционар блуз издања, колекционар си блуз плаката и другог промотивног материјала, посећујеш блуз концерте у Србији и иностранству, а сам си био и организатор бројних блуз дешавања у Чачку?

– Био сам присутан на пар хиљада концерата домаћих и страних извођача. Памтим незаборавне концерте: Џефа Бека, Џона Мејла, Питера Грина, Ерика Бардона, Шугара Блуа, Ерика Клептона. Временом са свих догађајa скупио сам велики број плаката, улазница, мајица, беџева. Своју колекцију плаката Чачанима сам представио у Ноћи музеја у Дому културе пре две године. Пријатељ сам са готово свим извођачима са блуз сцене у Србији и својевремено сам организовао њихове концерте у Чачку: Dr Project Poin Blank, DI LUNA BLUES BAND, Bob Tili, HASH & Anа Popović, Sirova koža и бројни други. Тридесет година организујем блуз вечери на разним местима у граду, тренутно, сваког четвртка у Кафе клубу МОНТАНА, публика може уживати у  избору блуз класика, раритетних издања, али и новитета. Десет година сам радио и емисју „ОВО ЈЕ БЛУЗ“ на Радио Чачку.

Шта је за тебе блуз и какво је интересовање за овај жанр данас?

– Блуз је музика атмосфере и душе, а за мене је начин живота. Мени је живот блуз. У медијској сфери овај жанр је у потпуности маргинализован, сем пар изузетака на београдским и новосадским радио станицама. Свира се и по ретким местима за блуз у Београду, Ужицу, Нишу.

Да ли за блуз има наде?

– Наде за блуз дефинитивно има, а то потврђује и велики успех наше Ане Поповић у свету, али и младе Катарине Пејак, школоване на Берклију, која паралелно гради каријеру и у Америци и Србији.

Душан Даријевић