„ЗАЛАЖЕМ СЕ ЗА УСКЛАЂИВАЊЕ РАДА И РОДИТЕЉСТВА!“
Као стручно саветодавно тело Скупштине града, Савет за популациону политику Града Чачка има задатак да прати стање у области популационе политике, разматра и предлаже мере за њено унапређење, оцењује постигнуте ефекте и разматра друга питања од интереса за спровођење ове веома значајне политике. Стратегијом подстицања рађања Републике Србије је прописано да се скупштине градова и општина, као највиши органи власти у локалним самоуправама, баве проблемима развитка становништва и утврђују и спроводе мере популационе политике. Председница Градског савета за популациону политику др Славица Драгутиновић, специјалиста ургентне медицине и члан Градског већа, говори о старим, али и новим локалним мерама подстицања рађања и подршке породицама са децом, које спроводи локална самоуправа ради подизања стопе наталитета.
Др Славица Драгутиновић подсећа да је наша национална Стратегија о подстицању рађања урађена још 2008, али је Републички савет за популациону политику формиран тек 2016. године. Упркос поражавајућој демографској слици Србије и све учесталијим порукама добрих познавалаца прилика да као народ полако нестајемо, требало је да протекне осам година од усвајања националне стратегије о подстицању рађања до формирања Републичког савета за популациону политику, главног креатора мера које ће у најкраћем могућем року дати добре резултате. У прошлогодишњем републичком буxету су за суфинансирање разних мера за подстицање рађања у општинама и градовима издвојена значајна средства (130 милиона динара), што најбоље сведочи о тежњама надлежних у држави да популационој политици дају одговарајуће место на листи приоритета. Таква пракса је настављена и у 2018. години, али са увећаним средствима за те намене – 500 милиона динара. Паралелно са државним мерама, и све локалне самоуправе на подручју Србије настоје да осмисле и сопствене програме популационе политике.
– Први задатак нашег Савета за популациону политику био је прикупљање и ажурирање статистичких података за демографску слику територије Града Чачка. Паралелно са тим, анализирали смо и програм мера које спроводи наша локална самоуправа на пољу поспешивања наталитета. Осим мера које су циљно уведене да економски оснаже породице са децом и подстакну рађање, постоје и оне индиректне, које се спроводе у циљу достизања бољих економских резултата и подизања животног стандарда грађана – објаснила је др Драгутиновић, додајући да Градски савет за популациону политику увелико ради на програму популационих мера, које би најбоље утицале на подизање стопе наталитета у нашој локалној заједници.
Др Драгутиновић је навела да је Град Чачак, прошле године, са својим пројектом учествовао на конкурсу за доделу средстава локалним управама за суфинансирање мера популационе политике. У припреми су и два нова предлога из програма за промоцију репродуктивног здравља адолесцената и борбе против неплодности (популациона едукација и пут ка здравом материнству). Други предлог је усредсређен на побољшање положаја породица са више деце (у смислу унапређења услова становања).
ШТА КАЖЕ СТАТИСТИКА?
alo.rs
Од високофертилитетног подручја, Србија много брже у односу на друге европске земље прелази у нискофертилитетно, 1950. године стопа фертилитета је износила 3,1, док данас и годинама уназад та стопа је од 1,35 до 1,4. У Чачку је природни прираштај годинама негативан -4,8 промила, док је у Србији је -5,1 промил (подаци за 2016. годину).
– Осим пада фертилитета, карактеристично је и одлагање рађања, што се види по вишем просеку година породиља.
У европским земљама (Француска, Италија, Немачка) није се подигао наталитет повећањем новчаних давања или није био подстицај рађању на дуже стазе. Такве резултате имамо и у нашем граду и Србији, мада се прави ефекти примене садашњих мера реално могу сагледати за десет до 15 година. Данашње стање је одраз мера од пре деценије и више. Сматрам да Град успешно може да делује увођењем мера подршке чији је циљ усклађивање рада и родитељства и снижавање психолошке цене родитељства. Залажем се и за мере промоције репродуктивног здравља адолесцената, као и оне које воде ка здравом материнству – истакла је др Драгутиновић.
Данас је Србија међу пет најстаријих држава у Европи. Удео старијих у Чачку је 19,9, а у Србији 19,2 одсто.
ПОРЕД СТАРИХ, И НОВЕ МЕРЕ ПОДРШКЕ!
trudnoca info.com
Популационе мере Града Чачка прате републичке. Одлукама локалне управе регулисано је проширење мера. Када је реч о финансијској помоћи код вантелесне оплодње, Чачак нема ограничења у броју покушаја и старосној доби. Такође, у Чачку се породиљско исплаћује свим незапосленим породиљама, а поред наведених мера, локална самоуправа суфинансира и боравак деце у предшколским установама чији је оснивач друго правно или физичко лице.
У склопу програма за ублажавање економске цене подизања детета, Град Чачак обезбеђује средства за: једнократну новчану помоћ за новорођено дете (14 милиона динара), затим за новогодишњу честитку за прворођено дете у новој години, социјална давања незапосленим породиљама (у 2017. години 32,6 милиона динара), средства за вантелесно зачеће (шест милиона динара у прошлој години), посебни месечни родитељски додатак мајци која роди троје, односно више деце у једном порођају
Како истиче др Славица Драгутиновић, Град Чачак је и у претходном периоду неговао добру праксу економског оснаживања породица, тако да су установљене мере подршке спроводе сваке године, а неке од њих су и унапређене. Међу већ добро познате мере подршке оснаживању породице, које се сваке године успешно реализују, сврставају се регресирање боравка деце у предшколским установама, чији је оснивач Град Чачак (ПУ “Радост” 332.246.400, ПУ “Моје детињство” 319.735.900 дин), бесплатан боравак у предшколској установи за треће и свако наредно дете, за кориснике новчане помоћи и једнородитељске породице, регресирање трошкова летовања у одмаралисту “Овчар” у Улцињу (11.350.000 динара), помоћ у набавци школског прибора (399.000 динара), регресирање трошкова исхране у школским кухињама за ученике основних школа, једократна накнада за децу палих бораца у ратовима од 1991. до 1999. године (130.952 динара), студентске и ученичке стипендије (у 2017. години за те намене издвојено 18.336.000 динара), субвенционисање трошкова комуналних услуга (у прошлој години издвојено 1.377.347 динара), субвенционисање комуналних услуга породицама са троје и више деце и породици са дететом са инвалидитетом ( 483.924 динара), дневни боравак деце и омладине ометене у развоју (48.304.400 динара у 2017. години), наградна екскурзија за вуковце средњих скола (1.600.000 динара) и финансирање годишњих програма спортских организација (51.100.000 динара).
У 2017. години су уведене нове мере популационе политике, које ће позитивно утицати на оснаживање породица са децом и поспешивање рађања, а реч је о субвенционисању трошкова комуналних услуга породици са троје и више деце и породици са дететом ометеним у развоју, затим подстицајним средствима за породице са троје и више деце (картица 3+, за коју је из градске касе опредељено 500.000 динара), регресирању дела трошкова боравка деце у предшколским установама на територији Града Чачка, чији је оснивач друго правно или физицко лице, и дотацијама за физичко васпитање деце предшколског узраста и школски спорт (1,7 милиона динара).
НЕОПХОДНА И ПРОМЕНА СВЕСТИ О ЗНАЧАЈУ РАЂАЊА
Србија већ 27 година има негативан природни прираштај, односно број умрлих је већи од броја рођених, истиче председница Градског савета за популациону политику.
– Свуда у Европи је подизање наталитета новцем пропало или није дало резултате на дуге стазе. Најбоље ефекте дају мере чији је циљ усклађивање рада и родитељства, у смислу отварања јаслица и нових предшколских установа. Индекс фертилитета у Србији је годинама око 1,46, али за просту репродукцију би морао бити 2,1. Осим актуелних државних и локалних мера популационе политике, према мојој процени добре резултате могу дати мере које утичу на снижавање психолошке цене родитељства. Неопходно је да се створе услови да млади брачни парови са мање стреса планирају породицу и да се мења модел улоге мушкарца у породици и дефиниција улоге полова у генерацији родитеља – закључила је др Драгутиновић.
В. Степановић
