О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ УГЛОВА (5)
„Никако не би требало поправљати оцене из владања, само зато што дете има све петице, или због неког другог разлога. То је предмет, као и сваки други“, напомиње професор једне чачанске школе.
Могу ли одличне оцене да надоместе васпитање и све карактерне особине које би сваки појединац морао да поседује? Можемо ли увек позивати на одговорност само надлежне институције?
– Сви ми, деца, родитељи, наставници имамо један најважнији циљ – створити доброг човека. За оцене научимо градиво, али стицање карактерних особина је дуготрајан процес – подсећа наш саговорник. У дугогодишњем искуству просветног радника, није се много сусретао са насиљем, посебно не физичким. Највећи проблем на који најчешће наилази у раду са децом је ширење неистина због мањих или већих инцидената. Дечије верзије сваке ситуације, чак и наизглед безазлене, понекад доводе до зачараног круга из кога је тешко изаћи.
– За све ове године од када радим у просвети, догодиле су се две туче. Сада у таквим ситуацијама, ако су озбиљније, позовемо полицију. Тако је много боље због спречавања сукоба и да се не би проширио ван школе. Али зато, са неистинама се врло често сусрећем. Деца знају код куће да испричају сасвим супротно од онога што се заиста догодило и да сваку ситуацију претворе у своју корист и ослободе се било какве одговорности. Њихове речи могу да изазову гнев родитеља, који мисле да им дете неко омаловажава и вређа. Дођу у школу, пре него што га добро испитају и утврде истину, врло често не поразговарају прво са разредним старешином или наставником на чијем се часу догодио тај неспоразум, него се одмах жале директорима. Више верзија догађаја, али и актера, не ретко доводи до заврзлама из којих је готово немогуће изаћи. Свако има своју причу које се слепо држи, свако на свој начин види то што се десило. Прича без краја… Догађа се и да велики неспоразуми настају из наизглед безазлених ситуација – каже професор.
Кошкања и чарке су свакодневица, део одрастања свих генерација, искуства су просветних радника. Могу бити и симпатични, уколико не прелазе границе доброг укуса.
– Као разредни старешина, сваки проблем, или проблемчић, одмах решавам. Не гледам да ли су деца бољи или слабији ђаци, нећу ни најбољима „прогледати кроз прсте“, ако су одговорни за изазивање било каквог инцидента. Они врло добро разумеју шта могу или не смеју да раде, каква су им права, али и обавезе. Евидентно је да све потиче од васпитања. На нама, просветним радницима је велика одговорност, али морамо бити свесни да много тога потиче из куће.
Најбоље ћемо спречити насиље и сваке друге нежељене ситуације, ако деци посветимо довољно пажње, разговарамо о свим животним ситуацијама, дозволимо им само садржаје који су примерени за њихов узраст. Када усвоје праве вредности, мислим да се неће поводити за агресивним песмама, филмовима, ријалити програмима. Сваку спорну ситуацију због које се дете жали, родитељи би требало да испитају, а не да одмах одговорне траже у другој деци или наставницима. Наравно, када су деца у праву, ако су заиста били изложени било ком виду малтретирања, омаловажавања или насиља, морамо им помоћи – сматра професор.
ДУХОВНЕ ПОУКЕ
Не обраћај пажњу ко ти шта говори, да ли те вређа. Ти се труди, моли Господа да свакога волиш. Моли Господа да свакоме да благодат Анђела да ти имаш мир у себи. И када се помириш са свима, кад свима желиш добро, ничега више неће бити да те мучи. Јер ми сами себе мислено мучимо. Зато господ и каже да волимо непријатеље, да се ослободимо…
Отац Тадеј
