ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (18)
ДРАГАЧЕВО НА ШЕСТ ПЛАНИНА
Драгачево је област која припада географској регији Стари Влах и Рашка. Као област доживело је различите административо-територијалне промене од доба турске владавине, па све до данас. Углавном га везујемо за Општину Лучани, али се протеже и на територију других општина и градова: Ариља, Ивањице, Чачка и Краљева. Простире се на обронцима чак шест планина: Овчар, Јелица, Голубац, Крстац, Троглав и Чемерно. Основну црту му даје планина Јелица. Драгачеву припада слив реке Бјелице и делови сливова Западне Мораве, Моравице и Толишнице. Има 49 насеља, 47 сеоских и два градска.
На северу области је Западна Морава и то од ставе Моравице и Ђетиње до дела Овчарско-кабларске клисуре. Затим обухвата падине Овчара до гребена Јелице. Овим гребеном се протеже до Каонске реке. Граница се сада пење обронцима Троглава и Чемерна. Одатле скреће према северозападу, пресеца Лучку реку, стиже до потока Жировња, силази до тока Моравице и одатле до ушћа представља западну границу.
Најстарији помен имена Драгачево потиче из турских катастарских пописа. Први пут се помиње у дефтеру из 1476. године и то као село. То село је било најмањи војни, феудални посед (тимар) који је припадао извесном Хусеину, поседнику тврђаве Островица (Рудник). Тада је имало 13 кућа. Касније је припало Брвеничком кадилуку и Пожешкој нахији.
(Литература: Насеља, порекло становништво, обичаји – књига 8, приредио Борисав Челиковић; Граб: село Драгачева – Живорад Б. Шипетић)
Горан Шипетић, наставник географије у Економској и Медицинској школи
