НАДАМ СЕ ДА ЋЕ И МОЈ ВРТ ЈЕДНОГ ДАНА ЛИЧИТИ НА ПРОВАНСУ…
Пише: Зорица Лешовић Станојевић
“Они су ту да цртају”, јер “не воле да слушају предавања”, кроз осмех прича Драгана Лазовић, дипломирани сликар текстила, која скоро две деценије са својим колегама води Дечји ликовни студио Дома културе, чији је оснивач својевремено био Грујица Лазаревић… Умеју то, док цртају, онако спонтано, да кажу најмлађи полазници овог студија, али, слушали или не и предавања, они свакако уче од најбољих. Иако вредна, тиха и ненаметљива, њихова професорка Драгана Лазовић, била је студент генерације на Факултету примењених уметности у Београду. Скоро две деценије талентованој деци преноси своја уметничка знања и вештине. У ауторском раду је натуралистички оријентисана, највише је инспиришу природа и њене лепоте…
Драгана Лазовић је рођена у Чачку 1963. године, завршила је Дизајнерску школу и Факултет примењених уметности, одсек текстила у Београду 1988. године. Добила је Награду као студент генерације и награду за најбољи рад на одсеку текстила. Члан је УЛУПУДС-а од 1989. године. Самосталне изложбе имала је у Галерији Факултета ликовних уметности у Београду 1988. и у Дому културе у Чачку, 1994. године. Учествовала је и на више групних изложби.
Од 2010. је запослена у Графичком студију “Импрессум” у Чачку, где се бави дизајном, а од 2000. године, као сарадник, води Дечји ликовни студио Дома културе.
