ПОВОДОМ ВИДОВДАНА, ИЗЛОЖБА “СРПСКО-ТУРСКИ РАТОВИ 1876-1878 “ ВОЈНОГ АРХИВА СРБИЈЕ И ЧАЧАНСКОГ АРХИВА
-Наше је морално право и обавеза да памтимо све наше Видовдане. Да се сваког Видовдана сетимо свих наших Видовдана и свих оних који су кроз историју жртвовали своје животе за слободу српског народа и стварање српске државе и њено стварање – рекла је, поред осталог, Лела Павловић, директорка чачанског Међуоштинског историјског архива у среду, на Видовдан, када је отворена заједничка изложба “Српско турски ратови 1876-1878″, у документима Војног архива Србије и чачанског Архива. Отварању изложбе присуствовао је и потпуковник Душко Милојевић, својевремено в.д. директора Војног архива Србије.
Сам повод за организовање ове поставке јесте Видовдан, истакла је Павловић и сваке године на овај дан би се требало сећати сваког Видовдана који је стицајем околности постао угани камен српске историје. Од оног који је у нашој историји остао најпознатији, Косовског боја 1839, до оног Видовдна који је кажу изазвао велики светски сукоб, када је Гаврило Принцип убио Фердинанда, па до последњег, 2001. године.
-Морамо рећи да су сви наши Видовдани тужни, али уједно морамо бити поносни на те ратнике који су се борили у свим могућим условима. Оно што је за нас најзначајније то је да су ови Српско-турски ратови били изазвани Херцеговачким устанком подигнутим 1875. у Невесињу, који се толико распламсао да је окупио око десет хиљада устаника, упркос супротним очекивањима европских посматрача. Овај устанак требало је да доведе до српског уједињења које, нажалост, није остварено у том тренутку зато што су европске силе сматрале да се Србија не може ширити на Запад и да не сме ићи даље, јер су то биле сфере интереса Аустроугарске монархије. Русија је добила интересну сферу Бугарске, а ми смо припали Аустроугарској. У том тренутку ратови који су почели 1876, а завршили се 1878. године, имали су, ипак, срећну околност, јер су се у рат укључили руски добровољци, њих око 4.000 са око 718 официра и више од 300 медицинског особља. Истовремено априла 1877. године, руске трупе крећу у рат против Турске. Руси ће помоћи српском народу и у тренутку када губи на Јаворском ратишту, а истовремено заједнички ратују на Адровцу, Алексинцу и окоДелиграда. Те заједничке победе Руса и Срба опеване су у у “Словенском маршу”, композицији Петра Иљича Чајковског – истакла је Лела Павловић.
Значај ове изложбе огледа се у томе што су из Војног архива Србије и Архива у Чачку на светлост дана изнети документи које су многи користили када су писали своје књиге. У току Првог и Другог српско-турског рата постојао је договор у Ђенералштабу да сви официри пишу своје забелешке и касније додају својим дневницима све оно што није написано. Иако се о овим ратовима доста зна и доста се истраживало, овог пута изложени су документи из Војног архива Србије и документи из начелстава округа чачанског и рудничког и општине заблаћске, тако да се може рећи да су то документа обичног народа која сведоче како сналазио за храну, одећу, обућу, пред одлазак у ратове. Документа сведоче и кад и како треба да се пренесе пушка или храна до болнице у Ивањици када завеју снегови, како се ратује у брдским пределима, шта се ради кад упадну Турци, тако да су то документа за свакога од нас, која нас враћају у време од пре 160 година и наводе на закључак да је упркос ситуацији у којој се српски народ налазио – успешно ратовао, закључује као историчар директорка чачанског Архива.
З. Л. С.
(Цео текст у најновијем „Чачанском гласу“)
